Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 294/21 od 20.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Savković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 286. stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu, ali drugom veću, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen objektivni identitet optužbe time što je sud samoinicijativno opredelio početak izvršenja krivičnog dela, pa je umesto – 2,35 časova naveo – 2,20 časova na koji način je okrivljenog oglasio krivim za radnju koja je započeta i dovršena pre vremenskog perioda koji je opredeljen u optužnom aktu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao nesnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji samo ukoliko je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužnog akta i presude mora postojati subjektivni i objektivni identitet dela. Pri tome, sud je ovlašćen da u skladu sa rezultatima dokaznog postupka i utvrđenim činjeničnim stanjem izmeni činjenični opis dela u odnosu na okolnosti kao što su vreme, mesto ili sredsto izvršenja krivičnog dela u situaciji kada to nisu zakonska obeležja dela, već iste služe za njegovo tačnije određivanje. Stoga se optužba ne smatra prekoračenom ukoliko sud u presudi kod ovog krivičnog dela navede tačno vreme izvršenja dela ne izlazeći u bitnom iz činjeničnog osnova optužbe.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi samo precizirao vreme izvršenja krivičnog dela (ne menjajući datum izvršenja istog) koje nije bitan element predmeta krivičnog dela, zbog čega su u tom smislu dozvoljene izmene činjeničnog opisa dela u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pri čemu navedenom izmenom okrivljeni nije doveden u nepovoljniji procesni položaj, to, po oceni ovoga suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno nije prekoračen objektivni identitet optužbe, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pravnosnažne presude zasnivaju na nalazu i mišljenju veštaka telekomunikacione struke Aleksandra Kostića koje veštačenje se zasniva na listingu ostvarenih telefonskih komunikacija pribavljenom na nezakonit način. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ističe da su naredbom sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Čačku Kpp Pov. 139/17 od 25.10.2017. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Policijske uprave u Čačku ovlašćeni da za okrivljenog pribave listing označenog telefonskog broja i listing po navedenim IMEI brojevima, ali ne i evidenciju korišćenih baznih stanica, tj. lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. Kako naredbom sudije za prethodni postupak nije određeno pribavljnje evidencije lokacije ostvarene komunikacije (baznih stanica), već samo listinga komunikacije, to je, prema stavu branioca, jasno da predmetni listing predstavlja nezakonito pribavljen dokaz, jer prevazilazi ovlašćenja obuhvaćena naredbom sudije za prethodni postupak, pa se ovaj dokaz u smislu člana 16. ZKP i člana 41. Ustava RS ne može koristiti u krivičnom postupku. Sledstveno iznetom, prema navodima zahteva, i nalaz i mišljenje veštaka telekomunikacione struke koji je zasnovan na nezakonito pribavljenom listingu, takođe predstavlja nezakonit dokaz.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 3. ZKP propisano je da po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Po naloženju ovoga suda tačan je navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su pripadnici kriminalističke policije MUP-a Republike Srbije obrazloženom naredbom sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Čačku Kpp Pov. 139/17 od 25.10.2017. godine, donetoj po predlogu Osnovnog javnog tužioca u Čačku Str. pov. 100/17 od 24.10.2017. godine, bili ovlašćeni samo da izvrše uvid u podatke preduzeća registrovanih za prenos informacija – operatera Telekom, MTS, Telenor i VIP i to listing mobilnog telefona oduzetog od okrivljenog (po telefonskom broju i IMEI broju) za period od 01.05.2017. godine do 24.10.2017. godine.

Međutim, iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 17.03.2020. godine doneo rešenje da se radi dopune dokaznog postupka odredi izvođenje dokaza veštačenjem posredstvom veštaka telekomunikacione struke Aleksandra Kostića na okolnost gde se okrivljeni nalazio dana 10.07.2017. godine u vremenskom periodu od 2,35 do 3,035 časova imajući u vidu CD listing, kao i da se utvrdi način njegovog kretanja istoga dana u prepodnevnim i popodnevnim časovima kao i gde se isti nalazio s obzirom na bazne stanice. U uvodu nalaza i mišljenja veštaka za informacione tehnologije konstatovano je da je isto obavljeno na osnovu citiranog rešenja prvostepenog suda.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su evidencija korišćenih baznih stanica i lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija pribavljeni bez naredbe suda i da su navedeni dokazi kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka za informacione tehnologije Aleksandra Kostića, koji je pri veštačenju koristio navedene evidencije, nezakoniti po načinu pribavljanja i da u smislu člana 84. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Stoga Vrhovni kasacioni sud, iz navedenih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić