Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnelo je branilac okrivljenog AA, advokat Vlatko Ratković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 8) i tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vlatka Ratkovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vlatka Ratkovića, nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi ukazuje da je sud prekoračio optužbu tako što je prihvatio da postupa po izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca Kto 109/20 od 26.09.2022. godine kojim je okrivljenom AA stavljeno na teret krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ kojim je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.068.000,00 dinara, umesto da postupa po prvobitnom optužnom aktu Kt 812/19 od 03.12.2019. godine kojim je okrivljenom AA i okrivljenoj BB stavljeno na teret krivično delo pronevera u saizvršilaštvu člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ čijim izvršenjem su zajednički pribavili navedeni iznos protivpravne imovinske koristi.

Naime, javni tužilac može, shodno odredbi člana 43. ZKP u vezi člana 409. ZKP, da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa, pa tako optužni akt može izmeniti izostavljanjem, dodavanjem i/ili promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela, pri čemu je sud, prema odredbi člana 420. stav 1. i 2. ZKP, vezan za činjenični opis dela, a ne i za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presudom prekoračuje optužbu javnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili/i objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi Kt 812/19 od 03.12.2019. godine, okrivljenima AA i BB stavljeno na teret krivično delo pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ. Navedeni optužni predlog, izmenjen je podneskom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi Kto 190/20 od 26.09.2022. godine, tako što je javni tužilac okrivljenom AA stavio na teret krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ i odustao od krivičnog gonjenja okrivljene BB.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Rumi K 542/17 od 06.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ koje su, prema izreci ove presude, okrivljeni izvršio tako što je prisvajanjem novca koji mu je poveren u službi, sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 87.000,00 dinara i u navedenom iznosu pričinio štetu JP „Stambeno“ Ruma.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog kada ga je, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, nakon održanog glavnog pretresa, primenjujući krivični zakon koji je blaži, oglasio krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ.

Postupajući na taj način, prvostepeni sud u izreku svoje presude nije dodao drugu radnju izvršenja u odnosu na onu koja je okrivljenom AA već stavljena na teret izmenjenim optužnim aktom, već je ostajući u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, uz utvrđivanje manjeg iznosa protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni prisvojio, njen činjenični opis uskladio sa zakonskom inkriminacijom krivičnog dela iz člana 224. stav 1. KZ za koje je okrivljenog oglasio krivim, a koje je usled propisivanja nižeg posebnog minimuma kazne, povoljnije po okrivljenog od krivičnog dela iz člana 364. stav 1. KZ koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret. Stoga, navedena izmena optužnog akta u izreci presude nije izvršena na štetu okrivljenog, jer nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju niti je pobijana presuda izmenjena na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije i krivične sankcije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog AA, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i s tim u vezi ukazuje da prvostepeni sud nije potpuno rešio predmet optužbe jer u presudi nije odlučio u celokupnom iznosu protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni prema izmenjenom optužnim aktu pribavio, već samo o iznosu od 87.000,00 dinara, za koji ga je oglasio krivim.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Izostavljanje iz činjeničnog opisa krivičnog dela da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.068.620,00 dinara jer je prvostepeni sud, u konkretnom slučaju, našao da je okrivljeni pribavio manju protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 87.000,00 dinara, zbog čega ga je oglasio krivim zbog krivičnog dela iz člana člana 224. stav 1. KZ, ne znači da predmet optužbe nije potpuno rešen i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta i da ga upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao što je učinjeno u konkretnom slučaju gde je navedena izmena činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije izvršena u korist okrivljenog AA.

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da je prvostepenom presudom u potpunosti rešen predmet optužbe, pa je suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Neosnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je u odnosu na krivično delo za koja je okrivljeni oglašen krivim nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Okrivljeni AA je pobijanim presudama oglašen krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a koje je, prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, izvršio u vremenskom periodu od 01.01.2016. godine do 12.09.2017. godine.

Odredbom člana 103. tačka 4) KZ propisano je da se, ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, dok je odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekno dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Rok zastarelosti, u konkretnom slučaju, računa se od 12.09.2017. godine, kao dana prestanka protivpravnog stanja, pa je samim tim jasno da ni u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 06.12.2024. godine, niti u vreme donošenja drugostepene presude dana 06.06.2025. godine, nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, koja bi nastupila protekom 10 godina od ivršenih krivičnog dela.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković