te je okrivljeni Vladica Denić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u zadržavanju, vreme provedeno u pritvoru, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude, kao i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 130.000,00 dinara, koja je zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 100 dana po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Leskovcu Kv. br. 143/18 od 13.03.2018. godine i kaznu zatvora u trajanju od 30 dana po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Leskovcu Kv. br. 265/20 od 02.06.2020. godine, dok su u nepreinačenom delu navedene pravnosnažne presude ostale neizmenjene.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 397/2021 od 26.05.2021. godine, usvojene su žalbe okrivljenog Vladice Denića i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Leskovcu Kv 106/2021 od 15.04.2021. godine preinačena u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud uzeo kao utvrđene:

-jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu Kv 511/2018 od 15.10.2018. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu 18 Kž1 1039/2018 od 04.12.2018. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11 K br. 172/2017 od 13.07.2017. godine, a koja novčana kazna je zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 100 dana pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu K br. 143/2018 od 13.03.2018. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu 1 K br. 52/17 od 24.05.2018. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1 K.br. 525/18 od 16.11.2018. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 1 godine na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K. br. 59/17 od 02.11.2018. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Despotovcu K. br. 4/17 od 04.06.2019. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1 K. br. 271/19 od 30.09.2019. godine, a koja novčana kazna je zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 30 dana pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv 265/2020 od 02.06.2020. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11 K. br. 361/19 od 05.02.2020. godine

-kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9 K. br. 124/2020 od 20.05.2020. godine,

te je okrivljenog Vladicu Denića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u zadržavanju od 22.02.2013. godine u 19,35 časova do 22.02.2013. godine u 23,50 časova po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Leskovcu 9 K. br. 913/2013 od 28.10.2016. godine, vreme provedeno u pritvoru od 16.06.2017. godine do 20.06.2017. godine, po rešenju Osnovnog suda u Zaječaru Kv 169/2017 od 21.04.2017. godine, po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Zaječaru K 669/2014 od 08.09.2017. godine, vreme provedeno u pritvoru od 21.08.2013. godine do 04.10.2013. godine po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Leskovcu 9 K. br. 1447/2013 od 14.06.2017. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Leskovcu 2 K 736/2016 od 14.12.2016. godine, počev od 12.03.2018. godine pa nadalje i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 130.000,00 dinara, koja je zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 100 dana po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Leskovcu Kv 143/2017 od 13.03.2018. godine i kaznom zatvora u trajanju od 30 dana po pravnosnažnom rešenju Osnovnog suda u Leskovcu Kv 265/2020 od 02.06.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 397/2021 od 26.05.2021. godine zahteve za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneli su branioci okrivljenog Vladice Denića:

- advokat Đorđina Mitić sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu Apelacionog suda u Nišu preinači ili istu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- advokat Miloš Savić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu odluku Apelacionog suda u Nišu preinači tako što će okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od najviše 10 godina ili istu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog- advokata Đorđine Mitić je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Miloša Savića nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Đorđina Mitić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom odlukom Apelacionog suda u Nišu postupljeno protivno odredbi člana 3. Zakona o amnestiji, kojom je propisano da se jedinstvena kazna umanjuje za procenat (25% jedinstvene kazne) oslobođenjem izvršenja prethodno utvrđenih kazni zatvora koje su ušle u sastav jedinstvene kazne, na koju je okrivljeni Vladica Denić osuđen pobijanom presudom, na koji način je Apelacioni sud u Nišu učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o amnestiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 107/2012) propisano je da se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravnosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana Zakonima Republike Srbije ili su bila propisana Zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog Zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj radi izdržavanja te kazne je izvršen u inostranstvu.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je pobijanom odlukom Apelacionog suda u Nišu, taj sud u pogledu odluke o kazni preinačio samo presude donete nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 107/2012 dana 09.11.2012. godine i koji je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 10. Zakona o amnestiji).

Imajući u vidu navedeno, odnosno činjenicu da su pobijanom presudom preinačene u pogledu odluke o kazni samo pravnosnažne presude donete nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji, zbog čega se u odnosu na okrivljenog, po navedenim presudama nije mogao primenjivati Zakon o amnestiji, to je Vrhovni kasacioni sud napred iznete navode zahteva branioca okrivljenog – advokata Đurđine Mitić ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Vladice Denića - advokat Miloš Savić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda zakona je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da je sud prilikom odmeravanja visine kazne okrivljenom u postupku za izricanje jedinstvene kazne morao imati u vidu sve olakšavajuće i otežavajuje okolnosti iz člana 54. KZ, da sud nije u dovoljnoj meri cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, odnosno da nije cenio: objektivnu težinu krivičnih dela; činjenicu da okrivljeni nije izvršio ni jedno krivično delo sa elementima nasilja, već samo na štetu imovine i pravnog saobraćaja; da je okrivljeni nezaposlen i porodičan čovek; njegovo uzorno vladanje za vreme izdržavanje kazne zatvora; činjenicu da se prilikom izdržavanja kazne ozbiljno razboleo i bio nepokretan više od 6 meseci, na koji način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog, u suštini, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 441. stav 1.ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladice Denića- advokata Miloša Savića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladice Denića - advokata Đorđine Mitić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP isti odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u stavu jedan izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branoica okrivljenog Vladice Denića - advokata Miloša Savića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u stavu dva izreke.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić