O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 8 K.br.1731/10 od 30.09.2011. godine, okrivljeni S.J. oglašen je krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 12.000,00 dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka oštećenom A.E. plati iznos od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni A.E. za ostvarenje imovinsko-pravnog zahteva, shodno članu 206. ZKP upućen na parnicu. Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog S.J. advokata G.I., Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 430/12 od 07.02.2012. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.798/12 od 26.12.2012. godine protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 430/12 od 07.02.2012. godine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u vezi člana 385. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem zahteva za zaštitu zakonitosti, ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 430/12 od 07.02.2012. godine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje u smislu člana 385. stav 3. ZKP. Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 3. ZKP održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, na štetu okrivljenog S.J., načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 385. stav 3. ZKP. Odredbom člana 385. stav 3. ZKP propisano je da drugostepeni sud o svim žalbama protiv iste presude odlučuje jednom odlukom, što Apelacioni sud u Beogradu u konkretnom slučaju nije učinio.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao samo o žalbi branioca okrivljenog S.J., advokata G.I., a da nije odlučivao i o blagovremeno izjavljenoj i dostavljenoj žalbi branioca okr. S.J. advokata P.P. od 18.11.2011. godine, koja je združena spisima predmeta nakon donošenja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je navedenim postupanjem suda u postupku koji je prethodio donošenju drugostepene presude povređeno pravo na odbranu okrivljenog S.J., jer nije odlučeno o svim žalbama njegovih branilaca izjavljenim protiv prvostepene presude jednom odlukom, a što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude, to je po oceni ovoga suda, drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP, u vezi člana 385. stav 3. ZKP. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da se drugostepena presuda ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, jer je u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni S.J. oglašen krivim, u međuvremenu nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, prema odredbi člana 103. tačka 7. KZ, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a odredbom člana 104. stav 6. KZ, predviđeno je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja. Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni S.J. oglašen krivim, da je dana 01.11.2008. godine izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje krivično delo je zakonom zaprećena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, pa je u smislu odredbe člana 104. stav 6. KZ protekom vremena od četiri godine od izvršenja krivičnog dela, dakle dana 01.11.2012. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 425. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude, i na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenom S.J. odbio optužbu, imajući u vidu da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u vezi člana 385. stav 3. ZKP, a da je nakon donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Vrhovni kasacioni sud je o troškovima krivičnog postupka odlučio na osnovu odredbe člana 197. stav 1. ZKP. Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija
Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.