Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 237/17 od 07.09.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Bečeju 7K 172/16 od 14.03.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ljubomir Apro, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, nije postojalo u Krivičnom zakoniku u vremenskom periodu od 23.04.2008. godine do 05.09.2008. godine, kada je prema dispozitivu optužnog akta, okrivljeni preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela, s obzirom da je ovo krivično delo uneto u Krivični zakonik Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), pa je prema stavu branioca, prvostepeni sud oglašavajući okrivljenog krivim zbog krivičnog dela iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je primenio zakon koji se ne može primeniti.

Međutim, iako stoje navodi zahteva da je krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ uneto u Krivični zakonik donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se zahtevom ukazuje, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt 127/09 od 18.01.2011. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je inkriminisane radnje preduzimao u periodu od 23.04.2008. do 05.09.2008. godine.

Do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku bilo je propisano odredbom člana 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 61/2007 od 30.06.2007. godine).

I odredbama člana 173. stava 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji koji je prestao da važi donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine i odredbama člana 229a st. 1. i 2. KZ propisano je da krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku čini odgovorno lice u pravnom licu, poreskom platcu, kao i preduzetnik – poreski platac, koji u nameri da ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni račun javnih prihoda iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, te da ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza iz stava 1. pomenutih članova, prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Iz navedenog jasno proizilazi da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.09.2009. godine u Krivični zakonik uneto krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a, koje je zadržalo jasan kontinuitet sa krivičnim delom neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je prestao da važi upravo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom da krivično delo iz člana 229a KZ u svom zakonskom opisu, ima ista obeležja kao i krivično delo iz člana 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da u konkretnom slučaju jasno proizilazi da okrivljeni nije imao nameru izbegavanja plaćanja poreza po odbitku, tj. da takva namera nije dokazana, zbog čega branilac smatra da usled nedostatka tog bitnog elementa, nema ni krivičnog dela iz člana 229a KZ, i da su time nižestepeni sudovi učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po ocenin ovog suda, isti ukazuje da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić