Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branioci okrivljenog AA, advokati Miroslav Perković i Siniša Keserić podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog „povreda zakona odredaba člana 439. tačka 3) u vezi člana 451. stav 1. i člana 459. ZKP te člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom, branilaca okrivljenog se numerički ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, uz obrazloženje da je uslov za postojanje krivičnog dela iz člana 323. KZ, upućivanje ozbiljne i ostvarive pretnje koja mora biti konkretno opisana u izreci presude i bez koje isto krivično delo neće postojati, te jer poslovi koje službeno lice obavlja moraju biti jasno određeni i opisani, jer se u protivnom ne može raditi o kvalifikovanom obliku dela za koje je oglašen krivim i osuđen okrivljeni AA.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se ovim navodima suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja, po stavu ovog suda, nije učinjena u redovnom krivičnom postupku. U činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude da je okrivljeni AA sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela koje je hteo da izvrši uprkos njegovoj zabranjenosti, pretio da će napasti službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti i u obavljanju poslova održavanje javnog reda shodno članu 30. stav 2. tačka 6. Zakona o policiji tako što se službenom licu - BB, koji je preduzimao službenu radnju kontrole i pregleda putničkog vozila obratio pretećim rečima „Naišao si na pogrešnog čoveka, nagazićeš na minu, uskoro ćeš imati veliki problem“, naznačene su sve činjenice i okolnosti - kako objektivne, koje se odnose na radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Po nalaženju ovog suda, okrivljeni AA je primenom zakona koji se može primeniti, pravnosnažno osuđen za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Takođe, podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 3) u vezi sa članom 451. stav 1. i članom 459. ZKP, navodima da drugostepeni sud nije ovlašćen da preinačava presudu prvostepenog suda izricanjem kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju, ukoliko žalbom nadležnog javnog tužioca nije ukazano na povredu krivičnog zakona koja se ogleda u izricanju kazne ispod propisanog posebnog minimuma kazne, već je žalba izjavljena samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, posebno ne i na štetu okrivljenog, pri čemu Apelacioni javni tužilac drugostepenom sudu predlaže ukidanje prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, Osnovni javni tužilac u Somboru je izjavio žalbu protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Somboru K 75/17 od 25.05.2017. godine, između ostalog, zbog „odluke o krivičnoj sankciji iz člana 437. stav 1. tačka 4) i člana 441. stav 1. ZKP“, uz predlog da drugostepeni sud istu usvoji, te pobijanu presudu preinači i okrivljenog oglasi krivim i osudi na jedinstvenu kaznu zatvora (u trajanju od jedne godine i četiri meseca i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara) ili da istu ukine i predmet uputi na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu u postupku odlučivanja po izjavljenom pravnom leku - žalbi, prvostepenu presudu ispitivao u okviru opredeljenog žalbenog osnova iz člana 437. tačka 4) ZKP, odnosno u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutog u žalbi javnog tužioca i odlukom o osudi okrivljenog na kaznu zatvora od jedne godine nije prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu, te su suprotni navodi u podnetom zahtevu kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić