Na osnovu odredbe člana 264. u vezi sa čl. 261. i 262. ZKP okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka čiji će iznos biti utvrđen posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1 Kž1 293/16 od 13.12.2016. godine, delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog AA i preinačena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 561/16 od 03.11.2016. godine, tako što je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se neće opozvati uslovna osuda izrečena presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 27/10 od 08.06.2012. godine kojom je okrivljenom AA utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca, a u ostalom delu žalba branioca okrivljenog AA odbijena je kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Vlajko Komlenac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji i ukinu pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), tač. 9) i 10) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vlajko Komlenac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pre donošenja prvostepene presude dana 03.11.2016. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja jer iz izreke prvostepene presude proizilazi da je krivično delo izvršeno ''tačno neutvrđenog dana u septembru 2010. godine do 24.12.2010. godine'', te da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, stoje navodi zahteva da u izreci prvostepene presude kao vreme izvršenja krivičnog dela je navedeno ''što je u periodu od tačno neutvrđenog dana u septembru 2010. godine do 24.12.2010. godine...'', to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da je protivpravno stanje prestalo dana 24.12.2010. godine, pa bi u smislu odredbe člana 103. stav 1. tačka 5. i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila dana 24.12.2016. godine. Iz navedenog proizilazi da je drugostepena presuda od 13.12.2016. godine doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjuju neosnovanim.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni ''radi krađe oborio stabla jasena u količini od najmanje 1.5m³ u nameri da oboreno drvo proda'', što nije navedeno u optužnom predlogu koji je izmenjen na glavnom pretresu, da je okrivljeni oborio više stabala jasena ''u količini većoj od 1m³''.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navođenje u izreci prvostepene presude količina oborenog jasena od najmanje 1.5m³ nije prekoračena optužnica, kojom mu je stavljeno na teret ''u količini većoj od 1m³'', jer se radi o preciziranju i dozvoljenom usklađivanju optužnog akta sa činjeničnim stanjem koje je utvrđeno na glavnom pretresu i time okrivljenom nije stavljeno na teret i utvrđeno više kriminalne aktivnosti i volje (kriminalna količina), jer se u svakom slučaju radi o količini oborenog drveta preko 1m³, kako je i navedeno u izreci prvostepene presude.

Stoga donošenjem pravnosnažnih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U vezi sa navedenom bitnom povredom, zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je prvostepeni i drugostepeni sud okrivljenom izrekao sasvim drugu i to strožiju krivičnu sankciju od one koju je predložio javni tužilac, a u vezi s tim i da je povređeno načelo zabrane reformatio in peius, iz čega proizilazi da se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postojala bi da je sud okrivljenom izrekao krivičnu sankciju suprotno žalbi izjavljenoj u korist okrivljenog, a predlozima javnog tužioca u pogledu krivične sankcije iznetim na glavnom pretresu sud nije vezan, pa tako nije ni povredio načelo zabrane reformatio in peius odnosno učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

U odnosu na navode zahteva branioca okrivljenog da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, to jest na iskazu svedoka BB te da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su isti neosnovani, s obzirom da u konkretnom slučaju prvostepeni sud je na glavnom pretresu održanom dana 03.11.2016. godine, čitanjem iskaza svedoka koga nije mogao pronaći, postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP.

Navodima zahteva, kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kao i da se ne može primeniti odredba člana 275. stav 2. KZ, ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali se ne konkretizuje u čemu se ova povreda krivičnog zakona sastoji, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonom (član 485. stav 4. ZKP) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, i u tom delu zahtev je nedozvoljen.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 1), 9) i 10) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić