- čime bi izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Negotinu Spk 13/21 od 25.03.2021. godine prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 12/21 od 25.03.2021. godine zaključen između Višeg javnog tužioca u Negotinu, okrivljenog i njegovog branioca, advokata Milana Nikolića, pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, u koju će mu se uračunati „vreme lišenja slobode od 25.03.2021. godine od 06.10 časova do 25.03.2021. godine do 16.40 časova“, s tim što je određeno da će se izrečena kazna zatvora izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u svom stanu u ul. ... broj .. u naselju ..., uz primenu elektronskog nadzora. Istom presudom određeno je da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 Spk 7/21 od 17.08.2021. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Spk 13/21 od 25.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih odluka branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Miljački, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presde u oslobađajuće ili da ukine u celini pobijane odluke i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim odlukama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA jer izreka pravnosnažne prvostepene presude ne sadrži zakonske elemente krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ.

U izreci prvostepene presude, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ, između ostalog, proizlazi da je okrivljeni AA dana 24.03.2021. godine „u nameri da drugom pribavi imovinski korist, omogućavao trećim licima tranzit kroz Republiku Srbiju“ i to tako što je na relaciji „Beograd-naselje ..., opština Kladovo, prevozio strane državljane kroz Republiku Srbiju, koji su o sebi pružili sledeće identifikacione podatke: VV (rođ.01.01.2002.) državljanin Avganistana, GG (rođ.01.01.1984.) državljanin Somalije, DD (rođ.01.01.1990.) državljanin Somalije, ĐĐ (rođ.24.07.2000.) državljanin Somalije....pri čemu je bio svestan da drugom pribavlja imovinsku korist, omogućava trećim licima tranzit kroz Republiku Srbiju, pa je to i hteo, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredba člana 350. KZ u osnovi, a na šta ukazuje i sam naziv krivičnog dela, propisuje dva osnovna oblika dela. Jedan je „nedozvoljen prelaz državne granice“ i propisan je stavom 1, a drugi je „krijumčarenje ljudi“ propisan u stavu 2, dok su stavovima 3. i 4. propisani teži oblici dela iz stava 2.

Krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju.

Shodno navedenom, pasivni subjekt ovog oblika krivičnog dela je lice koje nije državljanin Republike Srbije i koje je prešlo međunarodnu granicu Republike Srbije bez poštovanja neophodnih zahteva za legalan ulazak u Republiku Srbiju.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog AA, koje je predmet sporazuma o priznanju krivičnog dela prihvaćenog pobijanom prvostepenom presudom, nije po zakonu krivično delo. Ovo iz razloga jer se u činjeničnom opisu radnji okrivljenog ne navode objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ već iz istog proizlazi da je okrivljeni, u nameri da drugom pribavi imovinsku korist, stranim državljanima omogućio tranzit kroz Republiku Srbiju tako što ih je prevezao na relaciji Beograd - naselje ..., što samo po sebi nije zabranjeno.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci prvostepene presude, nisu navedeni i opisani ni radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ odnosno omogućavanje nedozvoljenog tranzita, ni status pasivnih subjekata odnosno okolnost da je reč o ilegalnim migrantima niti psihički odnos učinioca u smislu da okrivljeni zna da vrši krijumčarenje ljudi u tranzitu. Kod ovakvih nedostataka u opisu radnji okrivljenog preduzetih 24.03.2021. godine, delo koje mu je stavljeno na teret, a za koje je pravnosnažno osuđen, nije krivično delo.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje koje je okrivljeni preduzeo, a koje su opisane u sporazumu o priznanju krivičnog dela i izreci pobijane prvostepene presude, sadrže elemente krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ, pa je prvostepeni sud prihvatajući sporazum o priznanju krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 350. stav 2. KZ na štetu okrivljenog.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kao osnovan i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, otklonio preinačenjem pobijanih pravnosnažnih odluka tako što je okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nije krivično delo.

Odlučujući kao u izreci presude, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu odredbu člana 318. ZKP, posebno stav 2. tog člana.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić