Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 83/25 od 15.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić, zbog povrede zakona iz člana 440. stav 1) i 2) ZKP i člana 485. stav 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u konkretnom slučaju u izreci presude sud nije opisao element krivice, svest o protivpravnosti, sadržan u odredbi člana 22. KZ. S tim u vezi branilac navodi da je svest o protivpravnosti samostalni i nezavisni konstitutivni deo krivice i da nije obuhvaćen umišljajem. Samim tim, po navodima odbrane, kako u izreci presude nisu navedeni svi subjektivni elementi krivičnog dela, odnosno protivpravnost, to u konkretnom slučaju nema ni krivičnog dela, pa je okrivljenog trebelo osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. Stavom 3. je propisano kažnjavanje ukoliko je krivično delo iz stava 1. i 2. učinjeno iz nehata.

Odredbom člana 14. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (stav 1.), a odredbom člana 22. KZ propisano je u stavu 1. da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Stavom 2. propisano je da je krivično delo učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.

Odredbom člana 25. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

U izreci presude je navedeno, da je okrivljeni „dana 18.09.2019. godine, oko 01,20 časova, u Vranju u ul. Partizanski put u blizini raskrsnice sa ul. Vojvođanskom, u stanju uračunljivosti, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život ili telo ljudi na taj način što je, suprotno čl.32. stav 3. i člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, upravljao svojim mopedom marke „...“...krećući se iz pravca grada ka s. Zlatokop, kada nije smeo da započne radnju preticanja pre nego što se uveri da navedenu radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način, pod dejstvom alkohola u organizmu u količini 1,89 mg/ml, pri kojoj alkoholemiji nije bio sposoban da bezbedno upravlja motornim vozilom, zbog poremećaja opažanja, slabijeg vida i sluha, nekoordinisanosti između percepcije i motorike, odnosno nekoordinisanosti same motorike, pri čemu je bio svestan da usled prednjih propusta može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, pa je na to pristao, te kada je stigao do prodavnice kućne hemije „...“, najpre je izvršio preticanje vozila koja su se kretala pravolinijskom desnom kolovoznom trakom u istom pravcu kretanja, najpre vozila „...“...kojim je upravljala BB...., a zatim i vozila „...“....kojim je upravljao VV...u kom trenutku nije bio u mogućnosti da održi pravac kretanja, izgubio je ravnotežu i kontrolu nad mopedom, zbog čega je došlo do pada mopeda blizu leve ivice kolovoza, usled kog udarca je putnik na mopedu, ošt. GG iz s. ... zadobio lake telesne povrede u vidu višestrukih oguljotina u desnom slepoočnom – temenom predelu glave i jagodičnom predelu, potresa mozga, višestrukih oguljotina u predelu šaka i u predelu kolena, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela.“

Protivpravnost se ogleda u postupanju suprotnom odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ponašanje okrivljenog u javnom saobraćaju, koje je opisano u izreci presude, predstavlja ne samo kršenje odredaba tog zakona, već i sadrži elemente krivičnog dela opisane u okviru radnje i posledice koju je okrivljeni svojom protivpravnom radnjom prouzrokovao.

Opisom radnje izvršenja obuhvaćena je i svest okrivljenog o protivpravnosti dela, jer je okrivljeni vozač sa važećom vozačkom dozvolom, svestan da je dužan pridržavati se saobraćajnih propisa, te svestan da je zabranjeno upravljati motornim vozilom pod dejstvom alkohola. Okrivljeni je sam sebe doveo u stanje alkoholisanosti znajući da će u tom stanju upravljati vozilom, kako se i dogodilo, jer je u vreme nezgode okrivljeni bio u stanju teškog pijanstva što opredeljuje i njegov umišljaj u odnosu na radnju i posledicu. Sve ove činjenice koje predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela su navedene u izreci presude, zbog čega su neosnovani navodi branioca u vezi sa nedostatkom opisa protivpravnosti i ostalih bitnih obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepene presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio kao neosnovan.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je izreka presude protivrečna sama sebi i da su razlozi presude protivrečni izreci, na koji način ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe ističe povredu odredaba člana 16. ZKP, navodima da je sud dužan da nepristrasno oceni dokaze, kao i povredu odredbe člana 419. ZKP kojom je propisano da je sud obavezan da zasnuje presudu na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu i u čiju izvesnost je uveren.

Osim toga branilac navodi da je tokom postupka sud odbio predlog odbrane da se izvrši rekonstrukcija događaja, da vozač nije postupao bezobzirno prilikom vožnje, što je jedan od kriterijuma za razgraničenje eventualnog umišljaja od svesnog nehata, da sud nije utvrdio da li je okrivljeni bio sposoban da upravlja motornim vozilom, da li je trebalo primeniti institut actiones liberae in causa, kao i da je ostalo neutvrđeno u postupku ko je izazvao saobraćajnu nezgodu, da li je došlo do kontakta vozila okrivljenog i „opela“, te da je činjnično stanje nepotpuno utvrđeno na koji način ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog navodi i da je krivična sankcija pogrešno odmerena, na koji način ističe i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, 16. ZKP, 419. ZKP i člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković