Oštećeni je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, na osnovu člana 252. i 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.117/25 od 31.07.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Lebanu K br.12/24 od 28.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Danilo Kostić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da je okrivljenom stavljeno na teret da je u vreme i mesto navedeno u presudi upotrebio lažne isprave, tako što je uz tužbu koju je podneo Osnovnom sudu u Lebanu, kao dokaz dostavio fotokopije priznanica neistinite sadržine, koje prema stavu branioca ne mogu da budu predmet izvršenja krivičnog dela iz člana 355. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 355. stav 1. KZ, propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do 3 godine.

Dakle, krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, čini svako ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava, ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe.

Ispravom se, prema odredbi člana 112. tačka 26. KZ, smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom lažne isprave – priznanice o isplati iznosa od 20.000 evra oštećenom BB, na ime navodne kupovine poslovnog objekta zgrade u Lebanu u ulici ... broj .., upotrebio kao prave, na taj način što je uz tužbu koju je podneo Osnovnom sudu u Lebanu protiv BB radi naknade štete kao dokaz dostavio fotokopije tri priznanice neistinite sadržine o navedenoj isplati iznosa od 20.000 evra oštećenom i pored toga što mu je bilo poznato da sadržina ovih priznanica nije istinita i da potpis BB na priznanicama nije njegov, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, to po oceni Vrhovnog suda u radnjama okrivljenog stoje svi bitni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da predmetne fotokopije priznanica predstavljaju dokaz na kome se presuda ne može zasnivati prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, odredbom člana 405. stav 4. ZKP propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da, u situaciji kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu, kao u konkretnom slučaju, nije isključena mogućnost upotrebe fotokopije isprave, pri čemu pitanje da li fotokopija isprave predstavlja zakonit dokaz, predstavlja faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od toga da li postoji sumnja u istinitost isprave, a samim tim da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

Pored toga, fotokopije lažnih isprava – priznanica koje je okrivljeni upotrebio kao prave predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela, a činjenica da je okrivljeni upotrebio navedene lažne isprave kao prave utvrđena je iz nalaza i mišljenja veštaka Mirka Stamenkovića i veštaka Jovana Krstića, iz kojih je utvrđeno da sporne priznanice nisu svojeručno potpisane od strane oštećenog BB, pa je očigledno da nižestepene presude nisu zasnovane na nezakonitom dokazu, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Danila Kostića, odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković