Istom presudom, okrivljeni je obavezan da prvostepenom sudu na ime troškova krivičnog postupka, isplati iznos od 41.643,23 dinara i na ime paušala iznos od 25.000,00 dinara, kao i da, na ime troškova krivičnog postupka OJT u Leskovcu isplati iznos od 26.780,25 dinara i da zakonskoj zastupnici ošt.mal. BB iz ..., VV iz ... isplati iznos od 193.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP zakonska zastupnica ošt.mal. BB, VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 126/24 od 13.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca, ... i ..., a prvostepena presuda je potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv 145/25 od 02.04.2025. godine odbačen je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okrivljenog AA u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K 422/23 okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 422/23 od 13.03.2024. godine koja je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 126/24 od 13.06.2024. godine, kao nedozvoljen.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž2 34/25 od 06.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv 145/25 od 02.04.2025. godine.

I

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja i presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vesna Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP,člana 486.ZKP, člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 32. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude, naloži ponavljanje postupka pred Osnovnim sudom u Leskovcu uz detaljnu analizu novih dokaza i ukoliko Vrhovni sud smatra potrebnim preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i oslobodi okrivljenog od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP. Dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog u delu zahteva kojim pobija pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv 145/25 od 02.04.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž2 34/25 od 06.05.2025. godine, ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 473. stav 1. tačka 1), 3) i 7) ZKP, navodima da je presuda (čije se ponavljanje traži) zasnovana na falsifikovanom zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred OJT Leskovac 11.05.2022. godine, na kontradiktornom iskazu mal.ošt. BB, da ista sadrži neistinite tvrdnje, da ne postoje objektivni dokazi da je maloletna oštećena polno uznemiravana, da nema psihičkih posledica po oštećenu, kao i da je povređeno pravo na pravično suđenje okrivljenog i da je okrivljeni osuđen u odsustvu, čime mu je uskraćeno pravo na odbranu.

Međutim, povrede zakona iz člana 473. stav 1. tačka 1), 3) i 7) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, iz kojih razloga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti kojim se pobijaju pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 422/23 od 13.03.2024. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 126/24 od 13.06.2024. godine je neblagovremen.

Odredbom članom 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, pored taksativno nabrojanih povreda zakona zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti propisano je i da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljeni AA presudu Višeg suda u Leskovcu Kž1 126/24 od 13.06.2024. godine primio dana 01.07.2024. godine, a da je njegov branilac - advokat Vesna Jovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred označenih pravnosnažnih presuda podnela dana 05.06.2025. godine neposredno Vrhovnom sudu, dakle, po proteku roka od 30 dana, koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 422/23 od 13.03.2024. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 126/24 od 13.06.2024. godine, ocenio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja i presuda, dopune zahteva za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni AA, zbog povreda zakona i novih okolnosti i dokaza, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, utvrdi da je došlo do povrede prava okrivljenog, uputi predmet na ponovno suđenje pred drugim sudskim većem.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Dopune zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA su nedozvoljene.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca. Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA, lično podneo dopune zahteva za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni sud iste ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković