Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 126/24 od 28.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Mrdovića, a presuda Osnovnog suda u Subotici K.br.263/24 od 10.09.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Mrdović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Mrdovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Mrdović ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, a što branilac obrazlaže navodima da je javni tužilac precizirao činjenični opis optužnog akta tako što je izostavio reči: „kome je bio poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima“ i umesto njih dodao reči „koji je bio odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanja odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta – putne baze“, koje reči su navedene i u izreci prvostepene presude, ali je u presudi navedeno i da je okrivljeni „bio svestan da nesavesnim vršenjem svoje dužnosti povremenog nadzora može izazvati opasnost za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima“. Iz navedenog proizilazi da optužnim aktom okrivljenom AA nije bio poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, da bi prema prvostepenoj presudi okrivljeni AA bio odgovoran radi nadzora, a koji mu nije bio poveren, jer nije izvršio obilazak deonice auto puta za koji je bio odgovoran, što znači da je okrivljeni AA bio svestan da nesavesnim vršenjem onoga što mu nije bilo povereno može izazvati opasnost za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima.

Iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane sledećih razloga:

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kto br.64/20 (Kt 1369/18) od 31.12.2020. godine, okriljenom AA je stavljeno na teret da je dana 09.03.2018. godine u vremenskom periodu od 03.30 do 04,25 časova na auto putu E-75, u visini 37 km i 620m, kao odgovorno lice – šef smene putne baze zimske službe „Bačka Topola“ koja se prostire na deonici auto puta E-75 od petlje „Čantavir“ do petlje „Feketić“ u ukupnoj dužini od 33km i 150 m, kome je bio poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, nesavesnim vršenjem svoje dužnosti izazavao opasnost za život ili telo ljudi, usled čega je nastupila teška telesna povreda nekog lica, iako je mogao da shvati značaj svoj dela i da upravlja svojim postucima i bio svestan da nesavesnim vršenjem svoje dužnosti poverenog nadzora može izazvati opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, olako držeći da do zabranjenih posledica neće doći ili da će ih moći sprečiti, na taj način, što iako je u jutarnjim časovima došlo do pada spoljne temperture, ka negativnim podeocima, pa je tako u 03,00 časova temperatura iznosila iznosila -2 S, dok je u 03,45 časova spoljna temperatura iznosila -3 S, nije izvršio obilazak deonice autoputa za koju je bio odgovoran radi nadzora i provere stanja saobraćajnica i objekata na njima, niti je na drugi način neposrednim uvidom utvrdio stanje iste, te je propustio da utvrdi da je došlo do nastanka poledice na delovima puta, odnosno, da je periodu nakon 03,30 časova došlo do pojave poledice na celoj dužini deonice i stvaranja opasne situacije u saobraćaju, te da shodno tome izda nalog da se krene sa ugovarom soli u kamion a potom i do njenog posipanja po kolovozu deonice autoputa za koju je neposredno odgovoran, usled čega je oko 03,40 časova u visini 37 km i 620 m, na petlji „Čantavir“, najpre došlo do saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom a potom oko 04,25 časova došlo do druge saobraćajne nezgode u kojoj su neki akteri zadobili teške telesne povrede, za koje teške telesne povrede kod oštećenih je olako držao da do njih neće doći ili da će ih moći sprečiti, a drugi akteri zadobili lake telesne povrede, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Na glavnom pretresu održanom dana 10.09.2024. godine, u predmetu K. br.263/24 Osnovnog suda u Subotici, javni tužilac je precizirao činjenični opis optužnog akta tako što u četvrtom redu dispozitiva umesto reči „kome je bio poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima“, treba da stoji „koji je bio odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanje odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosnih i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta – putne baze“, dok je u preostalom delu optužni predlog ostao neizmenjen.

Presudom Osnovnog suda u Subotici K.br.263/24 od 10.09.2024.godine 09.03.2018. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 03,30 do 04,25 časova, na autoputu E-75, u visini 37 km i 620 m, kao odgovorno lice – šef smene putne baze zimske službe „Bačka Topola“ koja se prostire na deonici autoputa E-75, od petlje Čantavir“ do petlje „Feketić“ u ukupnoj dužini od 33 km i 150 m, koji je bio odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanje odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta-putne baze, nesavesnim vršenjem svoje dužnosti izazvao opasnost za život ili telo ljudi, usled čega je nastupila teška telesna povreda nekog lica, iako je mogao da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima i bio svestan da nesavesnim vršenjem svoje dužnosti poverenog nadzora može izazvati opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, olako držeći da do zabranjenih posledica neće doći ili da će ih moći sprečiti, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 295. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika,

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda u izreci pravnosnažne presude, a u odnosu na izmenjeni optužni akt, postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 295. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (objektivni identitet), a za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim, pri čemu je činjenični opis u potpunosti jednak dispozitivu izmenjenog optužnog akta. Iz navedenog proizilazi da presudom optužba nije prekoračena, te da u izreci presude nisu navedene nove činjenice niti je povećana kriminalna količina radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen niti je okrivljeni stavljen u nepovoljniji položaj. Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni sud navode branioca okrivljenog da je povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povrede odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odnosno da ne postoje bitna obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon, branilac okrivljenog ističe da okrivljeni AA nije mogao imati status službenog ili odgovornog lica kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je okrivljeni bio radnik na radnom mestu „smenovođa“ u „Jugokop podrinje“ d.o.o Šabac koji je određen za podizvođača za redovno zimsko održavanje dela državnog puta poverenih preduzeću „Vojput“ od strane JP „Putevi Srbije“, a da je zakonom o putevima predviđeno da je upravljanje javnim putevima delatnost od opšteg interesa i da delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, te da bilo koje drugo preduzeće ili preduzetnik koji obavlja samo pojedine poslove iz delatnosti upravljanja se ne može smatrati upravljačem javnog puta u smislu tog zakona.

Po oceni branioca, u konkretnom slučaju status odgovornog lica i krivičnu odgovornost prema članu 295. KZ može imati samo lice zaposleno kod upravljača puta kojim je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, kao i da se ovlašćenja i odgovornosti upravljanja javnim putem mogu samo zakonom poveriti javnim preduzećima za obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije, a nikako ugovorom zaključenim između javnog preduzeća i privatnog preduzeća „Jugokop podrinje“ d.o.o Šabac, koje ni tada ne stiče svojstvo upravljača javnog puta, te je jasno da nema mesta krivičnoj odgovornosti odgovornog lica privatnog preduzeća a pogotovu ne odgovornosti „smenovođe“.

Odredbom člana 295. stav 1. KZ je propisano da službeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraćajem ili kad ispunjavanje propisanih uslova rada vozača ili kojem je povereno rukovođe vožnjom, koje nesavesnim vršenjem svoje dužnosti izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do pet godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 3. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 295. stav 3. KZ nastupila teška telesna povreda ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

Po oceni Vrhovnog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 295. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u tome da je okrivljeni postupajući kao odgovorno lice, koji je bio odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanja odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja, nesavesno vršio svoju dužnost, zatim navedene posledice krivičnog dela, odnosno da je svojim radnjama izazvao opasnost za život ili telo ljudi i da je nastupila teška telesna i laka telesna povreda nekih lica, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na to da je kod okrivljenog postojala svest o zabranjenosti dela, da je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima i bio svestan da nesavesnim vršenjem svoje dužnosti poverenog nadzora može izazvati opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, olako držeći da do zabranjeninh posledica neće doći ili da će ih moći sprečiti, odnosno da je delo izvršio iz nehata, čime je opisan privilegovani oblik navedenog krivičnog dela iz člana 295. stav 3. KZ.

S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog da okrivljeni AA u kritičnom periodu nije imao status odgovornog lica.

Odredbom člana 112. stav 5. KZ je propisano da se odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, iz nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju krivična dela kod kojih je izvršilac označeno odgovorno lice, a u ovom zakonu nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti, odnosno kao krivična dela službenog lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da je između Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ kao naručioca i AD „Vojput“ kao izvršioca dana 09.02.2000. godine zaključen ugovor o izvođenju radova redovnog održavanja i zaštite autoputa broj 454-01-54 kojim je regulisano da na putnom pravcu M-22 Subotica - Feketić – Beograd odnosno na deonici Subotica – Feketić izvršilac radova je AD „Vojput“ koji preuzima izvođenje radova redovnog održavanja i zaštite autoputa.

Dana 16.10.2017. godine zaključen je ugovor između „Vojput“ d.o.o Subotica i VP „Jugokop Podrinje“ Šabac, a predmet ugovora je angažovanje podizvođača na održavanju i zaštiti državnih puteva prvog i drugog reda i drugih javnih puteva shodno potrebama i naručenim radovima naručioca „Vojputa“ d.o.o, a Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je dalo saglanost za angažovanje VD „Jugokop Podrinje“ d.o.o Šabac kao podizvođača na zimskom održavanju državnih puteva prvog i drugog reda poverenih od strane „Vojput“ d.o.o Subotica.

Iz podneska „Jugokop Podrinje“ d.o.o Šabac, proizilazi da ovaj privredni subjekt nije propisao opis poslova smenovođe u zimskoj službi, već je isti bio u obavezi da prihvati opis poslova štaba zimske službe „Vojputa“ d.o.o a da je smenovođa bio u obavezi da se u svemu pridržava plana zimskog održavanja puta JP „Putevi Srbije“ i operativnih planova zimske službe „Vojputa“ d.o.o, a iz opisa poslova smenovođe u zimskoj službi, koji je propisao štab zimske službe „Vojputa“ d.o.o proizilazi da je između ostalog isti odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanja odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta, obavezan je da svakodnevno obilazi puteve na teritoriji svog punkta, a u lošim vremenskim uslovima i više puta u toku smene.

Po oceni Vrhovnog suda, okrivljeni je u vreme izvršenja dela imao svojstvo odgovornog lica u preduzeću „Jugokop Podrinje“ d.o.o Šabac u kome je bio zaposlen s obzirom da mu je kao šefu smene putne baze zimske službe „Bačka Topola“ koja se prostire na deonici auto puta E-75 od petlje „Čantavir“ do petlje „Feketić“, bilo povereno obavljanje pojedinih poslova – izvršenje potrebnih radova i preduzimanje odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta – putne baze pa je shodno iznetom okrivljeni inkriminisane nelegalne radnje preduzimao u okviru delokruga svojih ovlašćenja.

Sledstveno tome, bez značaja je za pravnu ocenu dela ovog okrivljenog činjenica što nije bio zaposlen u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“. Ovo iz razloga je navedeno javno preduzeće poverilo preduzeću „Vojput“ d.o.o Subotica izvođenje radova redovnog održavanja i zaštite autoputa broj 454-01-54, između ostalog i na putnom Subotica – Feketić, koje preduzeće je zatim angažovalo preduzeće VP „Jugokop Podrinje“ Šabac kao podizvođača na održavanju i zaštiti navedenog putnog pravca, a okrivljeni bio radnik navedenog preduzeća koje je kao podizvođač prema zaključenom ugovoru bilo zaduženo da održava navedeni putni pravac, te ovo preduzeće bilo u obavezi da prihvati opis poslova štaba zimske službe „Vojputa“ d.o.o, a koji opis poslova je podrazumevao da je smenovođa između ostalog odgovoran za pravovremeno izvršenje potrebnih radova i preduzimanja odgovornih mera na održavanju i zaštiti puteva i bezbednosti saobraćaja na teritoriji punkta, i bio obavezan da svakodnevno obilazi puteve na teritoriji svog punkta, a u lošim vremenskim uslovima i više puta u toku smene, kao i da je smenovođa VP „Jugokop Podrinje“ Šabac bio u obavezi da se u svemu pridržava plana zimskog održavanja puta JP „Putevi Srbije“, te je samim tim okrivljeni imao svojstvo odgovornog lica u smislu člana 112. stav 5. KZ.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković