Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Perice Barbu, advokat Vladan Stefanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede odredbe člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Perice Barbu, je neosnovan.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnom drugostepenom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, time što su u njenom donošenju učestvovale sudije koji su se morali izuzeti. U vezi sa tim u zahtevu se navodi, da je u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 442/25 od 08.07.2025. godine, pored ostalih, učestvovao sudija Rastko Popović, kao predsednik veća i sudija Danko Laušević, kao član veća, koje sudije, su ranije u istom krivičnom postupku, učestvovali u donošenju rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom, i to sudija Danko Laušević, kao član veća u donošenju rešenja Kž2 1665/24 od 11.07.2024. godine, a sudija Rastko Popović, kao predsednik veća, u donošenju istog rešenja, kao i rešenja Kž2 44/25 od 08.01.2024. godine, zbog čega su imali formirano predubeđenje, koje je takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja u datom predmetu dovodi u pitanje nepristrasnost ovih sudija, pa su u konkretnom slučaju bili ispunjeni razlozi iz člana 37. ZKP, za njihovo obavezno izuzeće prilikom donošenja pobijane drugostepene presude.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Perice Barbu, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 442/25 od 08.07.2025. godine, doneta u veću sastavljenom, između ostalih, od sudije Rastka Popovića, predsednika veća i Danka Lauševića, člana veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1665/24 od 11.07.2024. godine, donetom u veću sastavljenom, pored ostalih, od sudija Rastka Popovića, predsednika veća i Danka Lauševića, kao člana veća, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Perice Barbu izjavljena protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu K 322/23 – Kv 2445/24 od 07.06.2024. godine o produženju pritvora prema okrivljenom.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 44/25 od 08.01.2025. godine, u čijem donošenju je, kao predsednik veća, postupao sudija Rastko Popović, takođe je odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Perice Barbu izjavljena protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom, i to rešenja Višeg suda u Beogradu K 322/23 – Kv 5138/24 od 29.11.2024. godine.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Suprotno navodima zahteva – da se kod sudija Rastka Popovića i Danka Lauševića koji su učestvovali u donošenju pobijane drugostepene presude, a prethodno su odlučivali o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, radi o pristrasnosti, koja je takvog kvaliteta i značaja da treba isključiti učešće ovih sudija u donošenju odluke po žalbi protiv prvostepene presude u tom istom predmetu - po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja. To proizilazi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, koja se u početku bazirala na potpuno objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja, do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem sudija nije poštovao razdvojenost navedenih funkcija.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazni o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni – Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

Uvidom u rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1665/24 od 11.07.2024. godine i Kž2 44/25 od 08.01.2025. godine, utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja ovih rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenih, već samo osnovanom sumnjom u smislu člana 211. stav 1. ZKP i razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, ispitujući pri tome postojanje osnovane sumnje u odnosu krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret. Iz navoda rešenja, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da u istima nije zauzet stav o krivici okrivljenog, već je osnovana sumnja cenjena u sklopu osnovanosti određivanja pritvora prema okrivljenom, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, bez upuštanja u ocenu dokaza o krivici okrivljenog i krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret. Postojanje razloga za određivanje pritvora prema okrivljenom, u konkretnom slučaju, sud je razmatrao i cenio u vezi sa obeležjima krivičnog dela za koje se tereti, ne razmatrajući krivicu okrivljenog izvan granica osnovane sumnje da je učinio krivično delo koje je predmet optužbe.

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da, pravnosnažnom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Perice Barbu.

Okolnosti na koje, ukazuje branilac, a koje izazivaju sumnju u nepristrasnost članova žalbenog veća, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe povredu odredbe člana 16. ZKP, dok ostalim navodima zahteva iznošenjem sopstvene ocene dokaza koja je suprotna oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbi članova 16., 37. stav 2. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu i razmatranje ovih navoda, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković