Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su ovlašćena službena lica MUP-a, dana 24.11.2016. godine izvršila radnju pretresanja stana okrivljenog Željka Galo, pošto su prethodno naredbu sudije za prethodni postupak predali procesno nesposobnom AA (ocu okrivljenog), kao držaocu stana, koji nije potpisao zapisnik o pretresanju stana, već je to učinio okrivljeni Željko Galo, pri čemu sve vreme trajanja pretresanja nisu bila prisutna oba svedoka, zbog čega je navedeni zapisnik u smislu člana 16. stav 1. ZKP nezakonit dokaz, koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku shodno odredbi člana 84. ZKP.

Iznete navode zahteva, kojima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Željka Galo isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog od 20.11.2016. godine ne predstavlja nezakonit dokaz i da se presuda mogla zasnivati na istom (druga strana peti stav i treća strana prvi stav drugostepene presude Kž1 1205/2019 od 23.01.2020. godine), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i to da su iskazi ovlašćenih službenih lica MUP-a AA i BB, međusobno protivrečni, da je predmetna opojna droga pronađena u prostoriji koja nije bila zatvorena, tako da je pristup istoj mogao biti dostupan i trećim licima, da pronađena opojna droga marihuana nije bila usitnjena već se sastojala od cvasti, listova i grančica na osnovu čega se, prema stavu branioca, može zaključiti da ista nije bila namenjena prodaji, da okrivljeni s obzirom na svoje materijalne prilike nije mogao da poseduje navedenu opojnu drogu u količini od 360 grama, te da se veštak Zoran Đorđević, tek nakon godinu dana od donošenja naredbe za obavljanje dopunskog veštačenja predmetne opojne droge, izjasnio da takvo veštačenje nije moguće izvršiti, zbog čega se postavlja pitanje da li oduzeta biljna materija koja je trebalo da se veštači zaista postoji kao dokazni predmet što sve, prema navodima zahteva ukazuje da je pobijana pravnosnažna presuda doneta na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu zakona iz člana 441. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda koji se odnose na visinu izrečene krivične sankcije, proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Željka Galo, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljen preko branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), zahtev mogu podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Željka Galo, kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pored ostalog, ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9) i člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ove povrede sastoje, pa kako Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog Željka Galo u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić