Prema okrivljenom B.P. izrečena je i mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana i odlučeno da se ista ima izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, s`tim što će se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunati u kaznu zatvora, shodno članu 83. stav 4. i 2. u vezi stava 1. KZ. Opojna droga - ... u količini od 4,00 grama neto, oduzeta je od okrivljenog B.P. a od okrivljenog I.V. imovinska korist pribavljena krivičnim delom.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 13Kž1 1275/13 od 03.02.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i branilaca okrivljenih I.V. i B.P. a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog B.P., adv. V.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a i to konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKPa-, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i u odnosu na okrivljenog B.P. preinači obe nižestepene presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen (u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP).

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P., adv. V.S. je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, jer je zasnovana na dokazu koji je po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na kome se s`toga presuda ne može zasnivati.

Pri tom, kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog označava iskaz okrivljenog B.P. dat u predkrivičnom postupku bez prisustva branioca i bez obavljenog poverljivog razgovora okrivljenog sa braniocem pre davanja izjave.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravnosnažnom presudom u konkretnom slučaju nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, odnosno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP-a („Službeni list RS“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 72/09) koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepene presude i prema čijim odredbama se ocenjuje zakonitost iste, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP-a.

Odredbom člana 226. stav 9. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku propisano je da ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog Zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta - zapisnika o saslušanju osumnjičenog MUP - PU Leskovac - OKP br. DD 890/10 od 14.04.2010. godine, proizilazi da je okrivljeni tada osumnjičeni B.P. dana 14.04.2010.godine saslušan u službenim prostorijama PU u Leskovcu u skladu sa odredbama člana 226. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti adv. I.P. a nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem, pa su s`toga suprotni navodi branioca okrivljenog istaknuti u zahtevu da je u predkrivičnom postupku učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. kao razlog podnošenja zahteva navodi se i povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, uz obrazloženje da kod okrivljenog kritičnom prilikom nije postojala namera da spornu opojnu drogu stavi u promet obzirom da je i sam uživalac opojnih droga - ..., te da je opojna droga u količini od 4,00 grama pronađena kod okrivljenog bila namenjena za njegovu ličnu upotrebu.

Istaknutim navodima zahteva po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi i ocenu dokaza datu od strane suda, što nije razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, u kome su taksativno navedeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji, pa kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, a suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud isti u tom delu odbacio.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koja takođe odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđena kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev i u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, a na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.