O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi K br.274/14 od 18.12.2015. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ, izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 18.622,00 dinara, te da na ime paušalnih troškova plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br.165/16 od 22.11.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Rumi K br.274/14 od 18.12.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marsel Gogić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2.), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, jer postoji okolnost (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Rumi Pr br.2-7480/12 od 31.07.2014. godine, na osnovu člana 216. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustavljen prekršajni postupak koji je pokrenut i vođen protiv okrivljenih VV i AA, zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu miru, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Prema činjeničnom opisu navedenog rešenja, prekršaj je učinjen na taj način što su okrivljeni dana 20.07.2012. godine u ... oko 09,00 časova, narušavali javni red i mir, tako što je prethodno u prostorijama GG došlo do verbalnog sukoba i međusobnog vređanja između okrivljenih BB i AA, a zatim su se istog dana sreli u ulici ..., gde je došlo do međusobne tuče okrivljenih i razmenjivanja udaraca po glavi i telu.

Presudom Osnovnog suda u Rumi K br.274/14 od 18.12.2015. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca sa rokom provere od jedne godine. Ova presuda postala je pravnosnažna donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br.165/16 od 22.11.2016. godine, kojom su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda potvrđena.

Iz opisa radnji krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, opisanom u rešenju Prekršajnog suda u Rumi Pr br.2-7480/12 od 31.07.2014. godine, obzirom da se događaj opisan u prekršajnom rešenju i događaj opisan u pravnosnažnoj presudi dogodio istog dana – 20.07.2012. godine, oko 09.00 časova, u istom mestu - u ..., pri čemu se događaj odnosi na iste radnje okrivljenog AA prema istom oštećenom (koji je u prekršajnom postupku imao svojstvo okrivljenog), a koje su opisane i u izreci pravnosnažne presude, i u izreci rešenja Prekršajnog suda u Rumi.

Dakle, činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajnog rešenja, u suštini su bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude u krivičnom postupku, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, nakon što je rešenje o obustavljanju prekršajnog postupka postalo pravnosnažno.

Imajući u vidu da se činjenični opis prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnim radnjama okrivljenog, to je po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. stav 1. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pri tome, okolnost da opis prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM ne sadrži opis lake telesne povrede koje je oštećeni zadobio kritičnom prilikom, kao posledicu radnji okrivljenog, koja je opisana u izreci pravnosnažne presude, u konkretnom slučaju nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, obzirom da nanošenje telesnih povreda nije bitan element prekršaja, ali je svakako opisana posledica bila poznata sudu neposredno nakon događaja.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenih u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

I odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u rešenju o prekršaju i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašen krivim predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Stoga je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić