U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. BB je upućena na građansku parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati u korist budžetskih sredstava suda iznos od 10.000,00 dinara, a obavezan je i da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu i branilaca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Sakić, zbog povreda zakona iz člana 344. stav 1, člana 394. stav 2. u vezi člana 83. stav 1. i 2, člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbije optužbu prema okrivljenom AA jer nije bilo zahteva ovlašćenog tužioca za gonjenje ili da ukine u celini presude Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, obzirom da je vodio postupak i pobijanu osuđujuću presudu doneo na osnovu nepotvrđene optužnice Višeg javnog tužioca u Kraljevu KTO.br.8/23 od 27.02.2023. godine, a koja je od strane krivičnog vanpretresnog veća vraćena javnom tužiocu kako bi je uredio i ispravio određene nedostatke, a nije vođen po novoj izmenjenoj optužnici Višeg javnog tužioca u Kraljevu KTO.br.8/23 od 11.04.2023. godine koja je potvrđena od strane krivičnog vanpretresnog veća povodom podnetog odgovora branioca okrivljenog na tu optužnicu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer sud u konkretnom slučaju nije povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. Naime, sud je tokom vođenja predmetnog krivičnog postupka protiv okrivljenog AA postupao na osnovu optužnice Višeg javnog tužioca u Kraljevu KTO.br.8/23 od 11.04.2023. godine koja je potvrđena od strane krivičnog vanpretresnog veća Višeg suda u Kraljevu rešenjem Kv.67/23 od 09.05.2023. godine, a koja optužnica je podneta od strane ovlašćenog tužioca budući da krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje je okrivljenom AA u ovom krivičnom postupku stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, spada u grupu krivičnih dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca.

Ostalim navodima u ovom delu, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, faktički ukazuje na povrede odredaba člana 344. stav 1. i člana 394. stav 2. u vezi člana 83. stav 1. i 2. ZKP od strane prvostepenog suda, a zbog kojih podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno okrivljenom, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno ni razmatrao.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud u odnosu na oba kritična događaja opisana u izreci presude povredio objektivni identitet optužbe i presude i time prekoračio optužbu. U prilog svog stava, branilac ističe da je sud u odnosu na kritični događaj od dana 02.10.2021. godine u izreci presude izmenio činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela kako je opisan u optužnom aktu javnog tužioca i to dodavanjem u izreku presude značajno više kriminalnih aktivnosti okrivljenog, čime je uvećao kriminalnu količinu i kriminalnu volju okrivljenog, obzirom da je sud u izreku presude dodao navode „tako što je najpre ušao u spavaću sobu u kojoj su spavali njegova supruga, oštećena BB i njihova maloletna deca kćer VV rođena 2018. godine i sin GG rođen 2020. godine, a koji su bolovali od korone i bili u karantinu, uleteo u tu sobu, gotovo razvalivši vrata, uključio svetlo i tražio po sobi daljinski upravljač od televizora, pa kako je oštećena ustala iz kreveta da ne bi probudila decu, ušla u dnevnu sobu, klekla pored kauča i pronašla daljinski upravljač ispod kreveta gde su ga deca ostavila i dok je oštećena još bila u klečećem položaju, istu bez ikakvog razloga gađao svojim mobilnim telefonom, a zatim joj prišao, nakon čega se oštećena BB bez reči sklonila u spavaću sobu i ponovo legla pored njihove dece, dok je on ostao u dnevnom boravku i držeći u rukama njen lap-top računar u kome je oštećena imala svoj otkucani master rad, delimično polomio, što je oštećena BB iz spavaće sobe čula i osećajući se nesigurnom i plašeći se da on ne nastavi sa vršenjem nasilja nad njom, ćutala kao da spava, iako je on povremeno ulazio u spavaću sobu i pozivao je da izađe iz iste“. Pored toga, u zahtevu se navodi i da, iako je sud protivpravne radnje okrivljenog koje je preduzeo dana 04.10.2021. godine pravno kvalifikovao kao lakše krivično delo i to krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, umesto krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, sud je prekoračio optužbu na štetu okrivljenog i u delu izreke presude u kojem su opisane radnje okrivljenog koje je preduzeo dana 04.10.2021. godine, budući da je po stavu branioca i u pogledu ovih radnji okrivljenog uvećao kriminalnu aktivnost i kriminalnu volju okrivljenog.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo imajući u vidu da se pravnosnažna presuda odnosi na istog okrivljenog, te da su bitna obeležja bića krivičnog dela vezano za kritični događaj od dana 02.10.2021. godine ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u optužnom aktu javnog tužioca, obzirom da je okrivljenom optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret da je gađao svojim mobilnim telefonom oštećenu i pogodio je u predelu spoljašnje strane desne butine, a zatim podigao mobilni telefon sa poda i više puta je tim telefonom udario u isti deo tela, nakon čega je lap-top računarom oštećene udarao u sto i tako oštetio računar, a dodavanjem u izreku presude navoda u kojima su samo detaljnije opisane okolnosti kritičnog događaja od dana 02.10.2021. godine, odnosno šta je prethodilo samoj radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela i koje radnje je oštećena preduzimala da bi pronašla daljinski upravljač od televizora koji je okrivljeni tražio, kao i njeno ponašanje nakon što je okrivljeni nad njom primenio nasilje gađajući je i udarajući mobilnim telefonom u predelu tela – desne butine, prvostepeni sud je, po nalaženju Vrhovnog suda, samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Pored toga, imajući u vidu da je činjenični opis radnji okrivljenog koje su preduzete dana 04.10.2021. godine i navedene u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, te imajući pri tome u vidu da sud, shodno odredbi člana 420. stav 2. ZKP, nije vezan za predloge javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, kao i da je sud krivičnopravne radnje okrivljenog koje je preduzeo dana 02.10.2021. godine i dana 04.10.2021. godine pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo i to krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i za isto okrivljenog oglasio krivim i osudio, a da su okrivljenom optužnim aktom javnog tužioca stavljena na teret dva krivična dela i to teže krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ u odnosu na radnje okrivljenog preduzete dana 04.10.2021. godine i krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ u odnosu na radnje okrivljenog preduzete dana 02.10.2021. godine, to su, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Žalbom branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića ukazivano je na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te su ovi navodi zahteva bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 stav drugi i na strani 4 stavovi prvi i drugi drugostepene presude Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i to na nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke dr Raše Ljubisavljevića, a koji se odnosi na veštačenje vrste i načina nastanka telesnih povreda kod oštećene BB. Kao razlog nezakonitosti navedenog nalaza i mišljenja, branilac ističe da je veštak dr Raša Ljubisavljević svoj nalaz i mišljenje zasnovao na fotografijama koje je mobilnim telefonom sačinila sama oštećena BB i dostavila ih javnom tužiocu, pri čemu po braniocu navedene fotografije ne mogu, shodno odredbi člana 127. stav 2. ZKP, biti drugi podatak u spisima na osnovu koga je moguće izvršiti veštačenje telesnih povreda u slučaju kada nije moguć ili po mišljenju veštaka nije potreban pregled povređenog ili nema nikakve medicinske dokumentacije, budući da navedene fotografije nije sačinio kriminalistički tehničar kao predstavnik organa postupka, već sama oštećena koja nije organ postupka.

Isti navodi zahteva vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu 1K.11/23 od 25.06.2024. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 6 stav drugi drugostepene presude Kž1n-635/24 od 17.12.2024. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Navodima branioca okrivljenog u kojima kao nezakonit dokaz na kojem je sud zasnovao pobijanu osuđujuću presudu označava nalaz i mišljenje veštaka za IT tehnologiju Slavka Miljanovića, se po nalaženju Vrhovnog suda ne osporava zakonitost navedenog nalaza i mišljenja, već se zapravo samo osporava ocena suda o prihvatljivosti nalaza i mišljenja veštaka za IT tehnologiju Slavka Miljanovića i s tim u vezi činjenično utvrđenje suda vezano za originalnost i autentičnost fotografija koje je mobilnim telefonom sačinila oštećena BB, davanjem pri tome od strane branioca sopstvene ocene navedenog nalaza i mišljenja i iznošenjem sumnje u originalnost i autentičnost navedenih fotografija jer nisu pronađene u izvornoj memoriji telefona oštećene, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković