Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 182/19 od 04.06.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Kruševcu K.br.36/18 od 22.01.2019. godine tako što je u stavu I izreke Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA oglasio krivim za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ kako je to bliže opisano u izreci presude i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju Osnovnog suda u Kruševcu Ki.br.448/13 od 01.08.2013. godine do 08.11.2013. godine, te je okrivljeni obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, dok su u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu u odnosu na okrivljenog AA i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Jelić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 182/19 od 04.06.2019. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ ili da ukine presude Višeg suda u Kruševcu K.br.36/18 od 22.01.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 182/19 od 04.06.2019. godine i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu ili na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da saglasno odredbi člana 488. stav 3. ZKP prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da su donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u osuđujućem delu na štetu ovog okrivljenog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, jer je pobijanim presudama optužba prekoračena i povređeno je načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peus) propisano odredbom člana 453. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA poslednje izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Kruševcu Kto.br.29/17 od 26.07.2018. godine stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 61. KZ i produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Okrivljenom je u pogledu radnje izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ optužnicom stavljeno na teret samo to da je u periodu od 01.07.2010. godine do 01.08.2013. godine u Kruševcu pravio lažne javne isprave - obrasce odobrenja za nabavljanje oružja.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Međutim, prvostepeni sud je u osuđujućem delu izreke pobijane prvostepene presude u stavu I, u kojem je okrivljenog AA oglasio krivim za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, izmenio činjenični opis ovog krivičnog dela dat u optužnom aktu javnog tužioca i to u pogledu opisa radnje izvršenja i time povredio objektivni identitet optužbe, jer se činjenični opis naveden u izreci prvostepene presude u bitnom razlikuje od onog navedenog u optužnici javnog tužioca. Naime, prvostepeni sud je, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, u činjenični opis krivičnog dela dodao još jednu zakonom alternativno propisanu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela i to radnju „upotrebe“ lažnih javnih isprava, a koja radnja izvršenja okrivljenom nije bila stavljena na teret optužnim aktom javnog tužioca, već je okrivljeni bio optužen samo za radnju pravljenja lažnih javnih isprava, bez navođenja pri tome da je to činio u nameri da ih upotrebi kao prave. Drugostepeni sud u pobijanoj presudi, donetoj nakon održanog pretresa pred tim sudom, je u činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela naveo dodatu radnju „upotrebe“ lažnih javnih isprava, a što predstavlja prekoračeni deo optužnice u prvostepenoj presudi, iza reči upotrebio lažne javne isprave dodao reč „kao prave“, čime je suštinski izmenio radnju izvršenja krivičnog dela koja je okrivljenom optužnicom stavljena na teret.

Ovakvim izmenama činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužbe i to u biti drugačijim opisom radnje izvršenja krivičnog dela, pri čemu se radi o dodavanju novih činjenica koje su od bitnog značaja za utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela, po oceni ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene i drugostepene presude nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, tako da su i prvostepeni i drugostepeni sud izmenom činjeničnog opisa iz optužbe narušili identitet optužbe i presude.

Pri tome, nema značaja činjenica što je drugostepeni sud izostavio u izreci radnju „pravljenja“ lažnih javnih isprava kada je u daljoj razradi radnji okrivljenog i dalje ostalo unošenje lažnih podataka u te isprave.

Postupajući na napred navedeni način prvostepeni i drugostepeni sud su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA prekoračili optužbu i učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u osuđujućem delu u odnosu na ovog okrivljenog učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP na štetu ovog okrivljenog, jer je pobijanim presudama povređeno načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peus) propisano odredbom člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog propisana odredbom člana 453. ZKP je apsolutnog karaktera i u situaciji kada je jednom nastala u određenoj krivičnopravnoj stvari, važi do pravnosnažnog okončanja postupka. Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog obavezuje sud i podrazumeva da se u daljem toku postupka položaj okrivljenog u odnosu na pravnu kvalifikaciju i krivičnu sankciju ne može pogoršati i da sud ne sme u daljem toku postupka doneti odluku koja bi bila na štetu okrivljenog. Ova zabrana, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u sebi podrazumeva i nemogućnost utvrđivanja nepovoljnijih činjenica u izreci presude koje čine druga ili teža po okrivljenog zakonska obeležja krivičnog dela, od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi. Pri tome sud mora imati u vidu osnov, deo i pravac izjavljenih žalbi u ranijem postupku protiv okrivljenog.

Imajući u vidu zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, koja je u predmetnoj krivičnopravnoj stvari nastala još u postupku po žalbi na prvu prvostepenu presudu obzirom da žalba javnog tužioca nije obuhvatila zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 355. stav 2. KZ, već je na ove osnove ukazivao samo branilac u svojoj žalbi, to je učinjena povreda navedene procesne zabrane.

Dodavanjem činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela, na štetu okrivljenog, prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA, povredili su načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisano odredbom člana 453. ZKP, čime su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP na štetu ovog okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Jelića, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažne presude Višeg suda u Kruševcu K.br.36/18 od 22.01.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 182/19 od 04.06.2019. godine u odnosu na okrivljenog AA u osuđujućem delu i predmet u tom delu vratio Višem sudu u Kruševcu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povrede zakona na koje mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanom odredbom člana 453. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić