Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

U obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti navodi se da je pravnosnažnim odlukama, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je pobijanim rešenjima odbijen zahtev za isplatu troškova postupka – nagrade i nužnih izadataka branioca u postupku pružanja pravne pomoći licu čije se izručenje zahteva – okrivljenom AA, iako je postupak izručenja u odnosu na njega pravnosnažno okončan rešenjem kojim se odbija njegovo izručenje, zbog čega isti u smislu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovora o izručenju između Republike Srbije i SAD, a shodnom primenom odredaba ZKP, konkretno odredbe člana 265. ZKP, ima pravo na naknadu troškova odbrane od strane izabranog branioca, obzirom da uspeo u postupku, koji je protiv njega vođen.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Todorovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pred Višim sudom u Subotici vođen postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima radi ekstradicije okrivljenog AA, državljanina Kraljevine ... u SAD, kao državu molilju, radi vođenja krivičnog postupka zbog krivičnog dela međunarodne roditeljske otmice iz člana 1204 stav a u vezi člana 2. Glava 18. Krivičnog zakonika SAD. Ovaj postupak je okončan rešenjem vanprestresnog krivičnog veća Višeg suda u Subotici Kv 51/22 od 06.04.2022. godine, kojim je odbijen zahtev za izručenje okrivljenog AA u državu molilju, koje rešenje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž Kre 12/22 od 10.05.2022. godine.

Izabrani branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Todorović je 07.06.2022. godine sudu podneo troškovnik kojim je tražio da mu se na osnovu nagrade i nastalih troškova odbrane okrivljenog AA isplati iznos od 472.140,00 dinara, uz koji je priložio punomoćje. Prvostepenim pobijanim rešenjem, odbijen je zahtev branioca za isplatu nužnih izdataka i nagrade u postupku za izručenje lica, a drugostepeno veće Višeg suda u Subotici je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja doneo rešenje Kv 214/22 od 08.12.2022. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Postupak ekstradicije odnosno izručenja stranog državljanina stranoj državi radi vođenja krivičnog postupka je poseban sudski postupak koji se po svojim osnovnim karakteristikama razlikuje od krivičnog postupka. Naime, radi se o nestranačkom postupku, u kome nema krivičnopravnog zahteva i koji se ne pokreće na inicijativu stranaka u krivičnom postupku, već sud postupa po zakonu i po službenoj dužnosti u situaciji kada dobije zamolnicu za izručenje stranog državljanina državi molilji i na taj način ispunjava pravne obaveze preuzete od strane Republike Srbije po zaključenim bilateralnim ili multilateralnim ugovorima. Samim tim, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, u takvom postupku nema zakonskog osnova za analognu primenu odredbe člana 265. ZKP, koja se primenjuje u situaciji kada ovlašćeni tužilac nije uspeo sa krivičnopravnim zahtevom u krivičnom postupku odnosno propisuje slučajeve naknade troškova odbrane u slučaju kada je o krivičnopravnom zahtevu u određenoj krivičnoj stvari, doneta meritorna sudska odluka kojom je postupak obustavljen, odbijena optužba ili je okrivljeni oslobođen od optužbe

Kako u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, a odbijanje zamolnice za izručenje stranog državljanina državi molilji radi vođenja krivičnog postupka se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ni na koji način ne može upodobiti sa meritornim odlukama o krivičnopravnom zahtevu, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog, padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Ovo pogotovo imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o isplati nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca okrivljenog, angažovanom nakon što mu je prethodno od strane suda bio postavljen branilac po službenoj dužnosti, to je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, obzirom da između okrivljenog i njegovog branioca kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je u konkretnoj situaciji sud bio dužan da donese odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, analognom primenom odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog, osporava i polemiše sa razlozima pobijanih rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja shodno članu 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca nije upuštao.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Todorovića odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić