Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i istakao da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na iskazu svedoka oštećene BB, vanbračne supruge okrivljenog, što je prvostepeni sud i utvrdio, a koja suprotno odredbi člana 94. i 95. stav 4. ZKP nije upozorena da ne mora da svedoči protiv okrivljenog, niti su takvo upozorenje i odgovor na upozorenje uneti u zapisnik.

Iz spisa predmeta proizilazi da je oštećena BB ispitana dana 12.04.2019. godine i tom prilikom je izjavila da joj je okrivljeni bivši vanbračni partner, da je sa istim živela u vanbračnoj zajednici od jeseni 2013. godine, pa do 02.01.2019. godine. Takve svoje navode je potvrdila i na glavnom pretresu održanom dana 18.11.2019. godine, kada je navela da joj je optuženi bivši vanbračni suprug, sa kojim je u zavadi.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnijoj zajednici života.

Kako se nesumnjivo iz iskaza oštećene utvrđuje, vanbračna zajednica između okrivljenog i oštećene prestala je dana 02.01.2019. godine, neposredno nakon kritičnog događaja, pa samim tim sud nije bio u obavezi da oštećenu prilikom ispitivanja 12.04.2019. godine (tri meseca nakon prestanka vanbračne zajednice) upozori da ne mora da svedoči, pa ni na kasnijim glavnim pretresima, jer ista se ne svrstava među lica navedena u članu 94. stav 1. ZKP. Dakle, odredba člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP primenljiva je samo dok zajednica traje, pa stoga zasnivanjem presude na iskazu oštećene BB datom bez upozorenja i odgovora u smislu člana 94. ZKP nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac u zahtevu neosnovano ukazuje.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da su pobijanim presudama učinjene i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, uz obrazloženje da izreka prvostepene presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), jer u izreci presude nije navedena posledica izvršenog krivičnog dela. Osim toga, po navodima branioca, sud je pogrešno izveo pravni zaključak o postojanju krivičnog dela nasilje u porodici jer je jedan pojedinačni incident podveo pod krivično delo, bez da je utvrdio u izreci presude da je nasilje u porodici postojalo kao model ponašanja na koji način je sud pogrešno primenio krivični zakon.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi iz zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Dakle, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i čije je izvršenje hteo, „ primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao telesni integritet i spokojstvo člana svoje porodice – bivše vanbračne supruge oštećene BB, tako što je vređao oštećenu, ... a potom je ošamario sa leve strane i uhvatio za kosu... prišao joj i ponovo je uhvatio za kosu, te udario glavom u stub i vrata putničkog vozila... a usled čega je oštećena BB dobila lake telesne povrede ... pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja krivičnog dela, tako i posledice. Okrivljeni je, suprotno navodima u zahtevu, na način opisan u izreci prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom, opisanim radnjama izvršenim na dan 02.01.2019. godine, ugrozio telesni integritet i spokojstvo oštećene, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani su i u pogledu isticanja da je pogrešno primenjen krivični zakon time što iako se radi o pojedinačnom incidentu okrivljeni je oglašen je krivim za krivično delo nasilje u porodici, iz razloga što je u događaju opisanom u izreci pravnosnažne presude utvrđen kontekst nasilja u kontinuitetu od strane okrivljenog AA prema članu svoje porodice-bivšoj vanbračnoj supruzi, koji se ogleda u brojnosti preduzetih radnji pri čemu je bez uticaja činjenica što se radilo o nasilju u toku jednog dana.

Kako su, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi pravilno našli da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to je u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivično pravnih radnji okrivljenog, bliže opisanih u izreci pravnosnažne presude, kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić