Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.B., zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti adv. S.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 12 K br. 473/15 od 15.04.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 777/16 od 18.08.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 23.11.2016. godine, doneo

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., adv. S.D., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 12 K br. 473/15 od 15.04.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 777/16 od 18.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 12 K br. 473/15 od 15.04.2016. godine okrivljeni D.B. oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni S.D. zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i osuđeni i to svaki ponaosob na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci koje će se izvršiti tako što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje vanzavodskih sankcija i mera bez primene mere elektronskog nadzora u koje kazne im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom S.D. od 25.04.1998. godine do 27.04.1998. godine, a okrivljenom D.B. od 24.04.1998. godine do 10.06.1998. godine. Istom presudom okrivljenima su izrečene i novčane kazne u iznosima od po 50.000,00 dinara, koje su dužni da plate u korist budžetskih sredstava suda u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, a ako okrivljeni ne plate izrečene novčane kazne u navedenom roku odlučeno je da se iste zamene kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni su delimično oslobođeni od dužnosti da naknade troškove krivičnog postupka, koji se odnose na troškove branioca po službenoj dužnosti i veštačenje, dok su svaki ponaosob obavezani da plate sudski paušal u iznosima od po 5.000,00 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 223. stav 5. KZ od okrivljenih je oduzet lažni novac i to 2.380 novčanica mađarskih forinti u apoenima od po 5.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 777/16 od 18.08.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i žalba okrivljenog S.D. lično, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 12 K br. 473/15 od 15.04.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 777/16 od 18.08.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., adv. S.D., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i preinači pobijane presude tako što će u odnosu na okrivljenog D.B. doneti oslobađajuću presudu zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., adv. S.D., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju – okrivljenog D.B., imajući uvidu odredbu člana 74. tačka 2) ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 777/16 od 18.08.2016. godine, pravnosnažno je okončan krivični postupak protiv okrivljenog D.B., pa je iz tih razloga prestao da egzistira zakonski razlog iz člana 74. tačka 2) ZKP za određivanje branioca po službenoj dužnosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji je okrivljenog D.B. branio po službenoj dužnosti do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, pa ovaj branilac, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je njegov zahtev u smislu navedenih zakonskih odredbi, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                   Nevenka Važić,s.r.