Protiv navedenih pravnosnažnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stanimir Đurić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine presudu apelacionog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva, iz kojih navoda proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da se iz obrazloženja pobijanih presuda ne vidi umišljaj okrivljenog, čime po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da su razlozi pobijanih presuda nejasni, odnosno da iste ne sadrže razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, tj. da su donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na to da su nižestepeni sudovi prilikom donošenja pobijanih presuda, učinili povredu člana 204. stav 2. KZ, jer prema stavu branioca, da bi postojalo krivično delo propisano navedenim članom, potrebno je da je vrednost ukradene slike veća od 450.000,00 dinara, što prema navodima zahtevima u konkretnom nije slučaj, jer iznos od 20.000 evra koji je oštećeni dao okrivljenom na ime povraćaja slike, ne predstavlja vrednost ukradene slike, već je reč o namirenju njihovih ranijih dugova. U vezi toga, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da, kako predmetna slika nije viđena, to se samim tim ne zna da li je reč o originalu ili falsifikatu, pa bi najispravnija kvalifikacija bila krivično delo sitna krađa iz člana 210 KZ.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tač. 2) i 3) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda zakona, a imajući pritom u vidu da Vrhovni kasacioni sud, pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje u okviru razloga, dela i pravca koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji predviđa da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti, mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić