Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi članova 16., 84. i 118. ZKP, člana 120. i 121. ZKP, ističući da su pobijana rešenja doneta uz povredu odredaba krivičnog postupka.

S tim u vezi ističe da je u Zakoniku o krivičnom postupku propisan sadržaj naredbe o veštačenju i upozorenja kada se isto poverava ustanovi, te da je tužilac donošenjem naredbe da se izvrši fizičko – hemijsko veštačenje povredio zakon (čl.121.st.1 ZKP) što veštačenje čini nezakonitim, jer u naredbi nije upozorio rukovodioca organa da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ZKP, te da su tako pribavljeni dokazi nezakoniti i da se isti moraju izdvojiti iz spisa predmeta.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv prvostepenog i drugostepenog rešenja – rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu Kppr 53/25 od 01.10.2025. godine i Kv 923/25 od 07.10.2025. godine, procesnih rešenja koja se donose tokom postupka u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Pobijano drugostepeno rešenje ne predstavlja pravnosnažnu odluku protiv koje se, u smislu člana 482. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je to rešenje samo formalno pravnosnažno, ali nije pravnosnažno i u materijalnom smislu.

Odredbom člana 277. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena i na ovaj način određuje se samo formalna pravnosnažnost rešenja. Stoga drugostepeno rešenje o odbijanju žalbe branioca doneto u smislu člana 467. stav 4. ZKP, protiv kog se ne može izjaviti žalba, ima samo formalnu, a ne i materijalnu pravnosnažnost, s obzirom da odbijanjem žalbe branioca da se ukine prvostepeno rešenje, predmetna krivičnopravna stvar nije rešena, u materijalnopravnom smislu, iz kojih razloga bi ocena zakonitosti ovog rešenja bila u suprotnosti sa odredbom člana 482. stav 1. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Radojičića, ocenio kao nedozvoljen, nalazeći da je podnet protivno odredbi člana 482. stav 1. ZKP, odnosno protiv odluke koja nije pravnosnažna.

Pored toga, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz citirane odredbe proizlazi da se o zakonitosti dokaza ne može odlučivati zbog toga što se navedena odredba odnosi na dokaz na kome je zasnovana presuda, a ne procesno rešenje. U toku glavnog pretresa sud može odlučivati o zakonitosti ili nezakonitosti dokaza i tek nakon donošenja presude može se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu koga se ceni zakonitost nekog dokaza na kome je presuda zasnovana.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. ZKP, u vezi člana 482. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković