U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Nedovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-638/21 od 26.01.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-246/23 od 06.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Nedovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-638/21 od 26.01.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-246/23 od 06.09.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-638/21 od 26.01.2023. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.02.2020. godine do 13.03.2020. godine. Istom presudom odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-246/23 od 06.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-638/21 od 26.01.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Saša Nedović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, a ukoliko ne nađe da postoje uslovi da se postupi po napred postavljenom predlogu, onda iste preinači tako što će okrivljenom ublažiti izrečenu kaznu, kao i da postupi u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenom Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je pobijanim presudama pogrešno primenjen zakon, jer je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iako je, u konkretnom slučaju, bilo mesta primeni odredbe člana 23. stav 1. ZJRM. Naime, po stavu odbrane, za kvalifikovani oblik krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen, potrebna je kvalifikatorna okolnost u pogledu svojstva pasivnog subjekta – službeno lice u vršenju službene dužnosti. U izreci presude se navodi da je oštećeni vršio redovnu patrolnu delatnost, odnosno poslove javne bezbednosti, po nalogu za izvršenje službenog zadatka kada je izvršio pregled putničkog vozila, kojim je upravljao okrivljeni. U obrazloženju se navodi da je oštećeni obavljao službenu dužnost i to poslove javne bezbednosti po nalogu za izvršenje službenog zadatka. Činjenica da oštećeni BB ima svojstvo službenog lica ne znači samim tim da isti obavlja i poslove javne bezbednosti. U konkretnom slučaju, „obavljanje redovne patrolne delatnosti“ nije posao javne bezbednosti. Po stavu odbrane, došlo je do pogrešne pravne kvalifikacije, jer je oštećeni konkretnom prilikom, vršio redovnu patrolnu delatnost, koja je isključivo iz domena vršenja javnog reda i mira, i ona nikako ne može biti u domenu vršenja poslova javne bezbednosti.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu krivičnog zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, na strani sedam stav jedan dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud, u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da se veštak u pisanom nalazu i mišljenju, niti pri saslušanju na glavnom pretresu nije izjašnjavao o vrsti i težini svake pojedinačne povrede, koja je konstatovana kod oštećenog. U vezi sa iznetim, branilac navodi da kada prilikom veštačenja veštak daje mišljenje o vrsti i visini povreda, odnosno njihovoj klasifikaciji i kvalifikaciji potrebno je da, ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda, svaku povredu posebno kvalifikovati, a na kraju skupno proceniti njihovo zajedničko dejstvo i kvalifikovati je. U konkretnom slučaju, izostala je posebna kvalifikacija svake povrede ponaosob. Ni prilikom saslušanja veštaka na glavnom pretresu veštak se nije izjasnio o tome da li tri oguljotine u predelu leve šake predstavljaju laku telesnu povredu, a što veštačenje čini nepotpunim i nejasnim.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenog dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tog dokaza proizilaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, osporavajući dokaznu vrednost nalaza i mišljenja veštaka Vladimira Pilije, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog na povredu zakona iz člana 440. ZKP ukazuje i navodima kojima obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja je takođe zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Naime, branilac okrivljenog obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodi da iz činjeničnog opisa dela, ali i iskaza oštećenog, ne proizlazi da je okrivljeni navedene radnje preduzeo radi vršenja napada prema oštećenom. U vezi sa iznetim, iznosi sopstvenu analizu iskaza oštećenog, kao i sopstvenu analizu kritičnog događaja i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih iznetim u pobijanim pravnosnažnim presudama zasniva svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela iz člana 323. KZ za koje je okrivljeni i oglašen krivim pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud pri izricanju krivične sankcije učinio povredu zakona iz člana 54. stav 3. ZKP na taj način što nije cenio jačinu povrede zaštićenog dobra, kao i da se strogim kažnjavanjem okrivljenog ne može postići niti svrha generalne niti specijalne prevencije, već da isključiv, ovakva kazna ima karakter represije.

Na opisani način branilac okrivljenog, po stavu Vrhovnog suda ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (povreda zakona iz člana 440. ZKP), kao ni zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić