Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP mal. oštećeni M.K. 1 i M.K. 2 radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.

Na osnovu člana 264. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka po osnovu sprovedenog veštačenja isplati iznos od 39.934,68 dinara, na ime sudskog paušala iznos od 4.000,00 dinara ukupno u iznosu od 43.934,68 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a u odnosu na troškove punomoćnika oštećenih naknadno će biti obavezan posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž 409/14 od 09.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.B., advokata B.M. i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 1612/12 od 20.06.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.B., adv. N.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B., adv. N.I., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer je našao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog S.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na iskazima svedoka M.L. i veštaka B.I., pa po stavu branioca zbog načina na koji su ova lica došla do saznanja o navodima mal.oštećenih – njihovi iskazi su nepodobni da budu činjenični osnov na kojima se zasniva presuda, s obzirom da nisu saslušani u svojstvu svedoka deca oštećeni M. 1 i M.K. 2, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Suprotno iznetim navodima, zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B., Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Prema stanju u spisima predmeta psiholog M.L., saslušana je u svojstvu svedoka, budući da je u pretkrivičnom postupku kao psiholog ispred Centra za socijalni rad u K. bila zadužena predmetom, da je prva stupila u kontakt sa maloletnim oštećenima i njihovom majkom i o tome u svojstvu svedoka saslušana pred istražnim sudijom na zapisniku dana 23.03.2012. godine, kao i na glavnom pretresu održanom dana 24.02.2014. godine u svemu u skladu sa odredbama ZKP.

Nadalje, psiholog B.I., naredbom suda određena je za veštaka u smislu člana 120. ZKP, koja je izvršila uvid u celokupan predmet, a o čemu je dostavila nalaz i mišljenje, kao i dopunu nalaza i mišljenja i saslušana je u svojstvu veštaka na glavnom pretresu održanom dana 24.02.2014. godine, i pri tom je izjavila da maloletne oštećene ne bi valjalo ispitati u sudskom postupku jer bi to izazvalo direktan štetni uticaj na njihov razvoj, kao i da bi svako ponavljanje iskaza produbljivalo već povećani rizik od sekundarne traumatizacije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda svedok M.L. kao i veštak B.I. saslušane su u svemu u skladu sa odredbama ZKP. Time što je sud odlučio da ne saslušava maloletne oštećene nije učinio povredu zakona na koju se branilac u zahtevu poziva, budući da je sud prihvatio mišljenje veštaka da bi saslušanje mal.oštećenih bilo štetno, pa samim tim nije ni mogao da primeni odredbe člana 150. do 157. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to je pravilno sud zasnovao presudu između ostalih dokaza i na iskazu svedoka M.L. će nalazu i mišljenju veštaka B.I. koji dokazi su pribavljeni i izvedeni u svemu u skladu sa odredbama ZKP-a.

Prema tome, suprotno iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B., Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

U zahtevu branilac okrivljenog S.B., kao razlog podnošenja istog navodi i povredu zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10. ZKP.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1 .ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog S.B., u zahtevu ukazuje na povredu člana 68. stav 1. tačka 10. ZKP, a u obrazloženju navodi da u prvostepenoj presudi o odlučnim činjenicama nisu dati jasni razlozi, što čini presudu nerazumljivom, a iz čega proizilazi da se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.