Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 411/25 od 11.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragoslav Petković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo jer nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da nadoknadi okrivljenom troškove postupka u skladu sa članom 262. stav 2. ZKP i AT.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragoslav Petković, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je sud u prvostepenoj presudi prekoračio identitet optužbe, a koja povreda, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, navedenu povredu obrazlaže navodima da nema dokaza da je okrivljeni vršio polukružno okretanje, te da ukoliko je sporno utvrđeno činjenično stanje isto se mora tumačiti u korist okrivljenog u smislu odredbe člana 16.ZKP, na koji način branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza.

Pored toga branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je drugostepeni sud održao sednicu veća bez poziva i prisustva okrivljenog i branioca, iako je branilac u žalbi predložio održavanje sednice veća u njegovom prisustvu, kojim navodima ističe povredu odredbe člana 511. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni sud primenio dve blanketne norme iako ni jedna od tih radnji nema uzročno – posledičnu vezu sa nastankom nezgode i njenim posledicama, te polemiše sa dokazima koji su izvedeni tokom postupka i koliko koji dokaz govori u prilog odbrani, te da je iskaz oštećenog kontradiktoran, da isti nije testiran na psihoaktivne supstance. S tim u vezi navodi da je oštećeni kao motociklista prekršio više saobraćajnih propisa, te ističe sopstvena zapažanja da okrivljeni nije prekršio nijedan propis koji se može dovesti u uzročno – posledičnu vezu sa nastankom saobraćajne nezgode, da nema dokaza da je okrivljeni vršio skretanje ulevo, te da je sud odbio da se izvrši novo saobraćajno veštačenje, te izvodi sopstvene zaključke da oštećeni ne bi zadobio navedene povrede da je vozio u skladu sa propisima, jer se motociklista kretao velikom brzinom i nije imao dozvolu za upravljanje motociklom, kao i da se nakon nezgode okrivljeni korektno ponašao, na koji način polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom i izvodi sopstvene zaključke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 511. ZKP i člana 440. ZKP, kao i člana 16. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković