Stavom II izreke prvostepene presude okrivljena BB, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođena je od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, te je određeno da troškovi krivičnog postupka koje je okrivljena BB imala po protivtužbi, padaju na njen teret, a okrivljena – privatni protivtužilac AA je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 184/19 od 15.08.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Danilo Kostić. Međutim, iz obrazloženja podnetog zahteva proizilazi da je isti podnet protiv obe nižestepene presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ističe da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 634/18 od 27.05.2019. godine (stav prvi tačka 1. i 2.), koja je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 184/19 od 15.08.2019. godine, povređen zakon na štetu okrivljene AA, uz obrazloženje da postoji nesaglasnost između optužnog akta i izreke pobijane presude, a što sve narušava identitet optužbe i presude. Time što je sud u činjenični opis radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela datih u izreci pravnosnažne presude uneo neka od zakonskih obeležja radnje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, ali i sve subjektivne elemente bića tih krivičnih dela, a bez kojih elemenata nema krivičnog dela, po stavu branioca sud je prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugoga. Dakle, za postojanje ovog krivičnog dela nužno je da postoji objektivni elemenat-radnja izvršenja odnosno postupak ili reči okrivljenog koje se mogu kvalifikovati kao uvredljive za oštećenog.

Krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ čini onaj ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši. Za postojanje ovog krivičnog dela takođe je nužno da postoji objektivni elemenat-radnja izvršenja.

Naime, privatnom krivičnom tužbom privatne tužilje BB podnetom dana 16.09.2018. godine, okrivljenoj AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, koje je učinila tako što je „...dana 23.07.2018. godine oko 14,50 časova došla u poslovne prostorije firme u kojoj je zaposlena privatna tužilja koje se nalaze.....gde je u hodniku srela privatnu tužilju ... presrela privatnu tužilju i munjevitom brzinom je uhvatila za kosu i počela da vuče vuče na drugu stranu ulice prema ulazu....i uputila joj reči „Platićeš mi kurvo“, zatim je privatnu tužilju počela da šutira u predelu leve nadkolenice i da privatnu tužilju udara rukama više puta, usled čega je privatna tužilja zadobila lake telesne povrede u vidu oguljotine kože u obliku slova V, sa vrhom okrenutim na dole, dužine oko 4 cm, na spoju gornje i donje polovine unutrašnje strane desne podkolenice, kao i oguljotine kože dužine 7-8 cm na spoljašnjoj strani leve butine uspravnog pravca pružanja, sa okolnim crvenilom...“.

Izrekom prvostepene presude okrivljena AA je u stavu I tačka 1. oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ „jer je dana 23.07.2018. godine oko 15,10 časova ...uvredila okrivljenu BB, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima, na taj način što je došla do okrivljene BB koja se pešice kretala ulicom, pa je istu rukama uhvatila za kosu i uputila joj uvredljive reči „Platićeš mi kurvo“, iako je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno“. Stavom I tačka 2. izreke pravnosnažne presude, ista je oglašena krivom zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, jer je istoga dana „lako telesno povredila okrivljenu (privatnu tužilju) BB, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima, na taj način što je nakon kraće rasprave okrivljenoj BB zadala nekoliko udaraca u predelu leve noge i vrhovima prstiju-noktima je uhvatila u predelu desne podlaktice i povukla i tom prilikom joj nanela lake telesne povrede... iako je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno“.

Iz navedenog činjeničnog opisa datog u izreci pravnosnažne presude, proizilazi po stavu Vrhovnog kasacionog suda, da se u bitnom razlikuje od onog navedenog u optužnom aktu privatne tužilje. Naime, prvostepeni sud tako navodi zakonska obeležja krivičnih dela u pitanju, koji u optužnom aktu uopšte nisu označeni i to: objektivne elemente odnosno radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ i subjektivne elemente bića oba predmetna krivična dela (da je okrivljena mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima i da je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno) odnosno uračunljivost i oblik krivice - umišljaj okrivljene u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, kao i svest o zabranjenosti dela.

Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a što sve znači da izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog opisa optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa kako je sud u konkretnom slučaju osim što je izmenio neke činjenice iz opisa dela, uneo i potpuno nove (radnje izvršenja krivičnih dela i subjektivna obeležja tih krivičnih dela), a na napred navedeni način, Vrhovni kasacioni sud, nalazi da činjenični opis krivičnih dela sadržan u prvostepenoj presudi u stavu prvom pod tačkom 1. i 2. nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a istu povredu učinio je i drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu potvrdio, na koju se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljene AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ukinuo i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud imati u vidu iznete primedbe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, pri čemu će sud imati u vidu zabranu propisanu u članu 453. ZKP.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, usvajanjem podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                    Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić