Protiv navedene presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Sofija Pilja, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presude prvostepenog i drugostepenog suda tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u kraćem trajanju i preinačiti u delu u kome je okrivljenom izrečena mera bezbednosti, s tim da shodno tome i navodima obrazloženja zahteva, proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i protiv presude prvostepenog suda.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Sofija Pilja, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ističući da je sud odlukom o krivičnoj sankciji i to izricanjem okrivljenom mere bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim iz člana 89a KZ, povredio odredbu člana 80. stav 6. KZ, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani ovom odredbom za izricanje okrivljenom navedene mere bezbednosti.

Prema navodima zahteva, odredbom člana 80. stav 6. KZ propisano je da sud meru bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim može izreći ako je okrivljenom izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena, pa kako je, u konkretnom slučaju, okrivljenom AA izrečena kazna zatvora, to mu, po stavu branioca, navedena mera bezbednosti nije mogla biti izrečena, što je odbrana, prema navodima zahteva, već isticala u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 80. stav 6. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 i 111/2009) propisano je da se mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim može izreći ako je učiniocu izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.

Odredbom članom 89a. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Stavom 2. istog člana, propisano je da sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Vrhovni sud nalazi da je okrivljenom AA mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim pravilno izrečena u smislu člana 89a. KZ, koja odredba, na bliži način reguliše ovo pitanje u odnosu na odredbu člana 80. stav 6. KZ koja je opšteg karaktera.

Prema citiranim zakonskim odredbama, mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim propisana je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, u cilju zaštite oštećenih lica. Uslov za njeno izricanje je da se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji od strane učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog, odnosno da postoji verovatnoća da će učinilac krivičnog dela kontakt sa oštećenim zloupotrebiti radi ponovnog vršenja krivičnog dela.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine i to članom 89a. stav 2. KZ predviđeno je da navedena mera bezbednosti ne može biti kraća od šest meseci niti duža od tri godine i da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a što po oceni Vrhovnog suda jasno ukazuje da je ovu meru moguće izreći i uz osudu na kaznu zatvora iako to nije izričito navedeno u članu 80. stav 6. KZ, naročito kada se ima u vidu da je cilj navedene mere zaštita oštećenih lica, o čemu se pravilno izjasnio Apelacioni sud u Novom Sadu, u obrazloženju svoje presude Kž1 992/23 na strani 6. u stavu drugom, ocenjujući kao neosnovane žalbene navode branioca okrivljenog kojim je isticana ova povreda zakona.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je okrivljenom AA mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim izrečena u skladu sa odredbom člana 89a. KZ, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Sofije Pilje, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                  Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković