O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 114/24 od 17.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, a okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Okrivljeni AA osuđen je na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara a okrivljena BB na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara. Obavezani su okrivljeni da na ime sudskog paušala plate iznos od po 15.000,00 dinara i da privatnoj tužilji, na ime troškova krivičnog postupka solidarno isplate iznos od 552.760,00 dinara.

Istom presudom okrivljena BB, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođena je od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1.br.98/25 od 17.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 114/24 od 17.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA i BB - advokat Jelena Trojančević, kojim suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, povredu člana 441. stav 4. ZKP i povredu odredbe člana 451. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude, okrivljene oslobodi od optužbe i obaveže privatnu tužilju da naknadi troškove postupka okrivljenima.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u odnosu na okrivljenog AA, vezano za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, navodima da je sud, nakon ukidanja presude K.br.185/22 od 22.09.2023. godine od strane Vrhovnog suda presudom Kzz 535/2024 od 16.05.2024. godine, u izreku presude K.br.114/24 od 17.04.2025. godine dodao nove reči uvrede koje je okrivljeni AA uputio tužilji i to „da je prevarant“, kao i „Gde si krenula ...“, na koji način je dodao još dve radnje izvršenja krivičnog dela uvreda okrivljenom u odnosu na raniju izreku presude K.br. 185/22, na koji način je uvećao kriminalnu volju i aktivnost okrivljenog, čime je prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP u pogledu „kriminalne količine“ krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Naime, zabrana preinačenja na gore podrazumeva nemogućnost navođenja nepovoljnijih činjenica u izreci presude od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi, a što je prvostepeni sud učinio dodavanjem novih reči uvrede, koje je okrivljeni AA uputio tužilji, a kako ni drugostepeni sud nije otklonio navedenu povredu, to su oba suda povredila odredbu člana 453. ZKP. Uvredljive reči koje su okrivljenom AA stavljene na teret nisu sadržane ni u inicijalnoj privatnoj tužbi, niti u izreci presude koja je ukinuta presudom Vrhovnog suda Kzz br.535/2024 od 16.05.2024. godine.

Naime, pravnosnažnom presudom u odnosu na koju je podnet zahtev, okrivljeni AA je, između ostalog, u stavu prvom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer je „... privatnoj tužilji uputio uvrede „da je bitanga, prevarant, k..., da se prostituiše“... „Gde si krenula ...“...“.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u ranijem toku krivičnog postupka bila doneta presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.185/22 od 22.09.2023. godine kojom je okrivljeni AA, između ostalog, u stavu prvom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ jer je „...privatnoj tužilji...uputio reči uvredljive sadržine nazivajući je probisvetom, bitangom, k... i govoreći da se verovatno prostituiše...“. Navedena presuda je po žalbi branioca okrivljenog presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.13/24 od 06.02.2024. godine potvrđena u stavu prvom izreke, a po žalbi punomoćnika privatne tužilje ukinuta u stavu drugom izreke presude, kojim su okrivljeni AA i BB oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presudom Vrhovnog suda Kzz 535/2024 od 16.05.2024. godine usvojen je kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i ukinute su pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.185/22 od 22.09.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br.13/24 od 06.02.2024. godine, u stavu prvom i predmet u tom delu vraćen Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu na ponovno odlučivanje. Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 114/24 od 17.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ a okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, dok je istom presudom okrivljena BB, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Navedena presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž1.br.98/25 od 17.07.2025. godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da je u ranijem toku postupka bila doneta prvostepena presuda, u odnosu na koju je žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, koja je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u stavu prvom izreke koji se odnosi na krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, u ponovnom postupku, prvostepeni sud je činjenično stanje mogao utvrđivati samo u pogledu onih radnji koje su bile obuhvaćene činjeničnim opisom krivičnog dela za koje je okrivljeni AA bio oglašen krivim prvom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku, a u skladu sa članom 453. ZKP.

Obzirom da je prvostepeni sud, postupajući suprotno članu 453. ZKP, okrivljenog oglasio krivim za više radnji izvršenja, koje su navedene u privatnoj tužbi preciziranoj nakon ukidanja prvostepene presude po žalbi samo branioca okrivljenog („da je prevarant“, kao i „Gde si krenula ...“), okrivljenog AA oglasio krivim za više radnji izvršenja, odnosno za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu količinu u odnosu na onu koja mu je bila stavljena na teret i za koju je bio oglašen krivim ranijom prvostepenom presudom, time je povređen član 453. ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud u postupku po žalbi branioca okrivljenog.

Imajući u vidu da je presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.114/24 od 17.04.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.98/25 od 17.07.2025. godine i to u odnosu na krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika povređen član 453. ZKP i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP na štetu okrivljenog AA, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje, Vrhovni sud je delimično usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog u ovom delu, ukinuo pobijane presude u navedenom delu i predmet vraća Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi, donela jasna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Shodno navedenom Vrhovni sud je pravnosnažne presude preinačio samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljenog AA zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, pri čemu je imao u vidu sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, utvrđene u redovnom postupku i našao da je odmerena novčana kazna nužna i dovoljna da se njom ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog tako i na planu generalne prevencije.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP vezano za krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kao i u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP a vezano za okrivljenu BB, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i u odnosu na krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ navodeći da je i u odnosu na ovo krivično delo, u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranijih presuda prekršena zabrana preinačenja na štetu okrivljenih AA i BB propisana odredbom člana 453. ZKP u pogledu „kriminalne količine“ krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Ovo stoga što je promenio činjenični opis izreke presude navođenjem nepovoljnijih činjenica u izreci presude od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi, jer u ranijoj presudi im nije stavljeno na teret da su zaključavali ulazna vrata, da su zajedno vukli za noge tužilju, niti da su rukama zadavali udarce, niti da su joj udarce zadavali po zadnjici, na koji način su oba suda povredila odredbu člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je uvažavanjem žalbe punomoćnika privatne tužilje ukinuta presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.185/22 od 22.09.2023. godine u stavu drugom izreke presude kojim su okrivljeni AA i BB oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ i u ovom delu predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Samim tim nije ispunjen uslov propisan odredbom člana 453. ZKP, jer je žalba vezano za krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, izjavljena od strane punomoćnika privatne tužilje odnosno na štetu okrivljenih iz kog razloga nije moguće ispitivanje i dovođenje u pitanje učinjene povrede iz člana 453. ZKP odnosno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pa je Vrhovni sud suprotne navode branioca okrivljenih, ocenio kao neosnovane.

Pored navedenog, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u odnosu na okrivljenu BB, navodima da je sud u celosti dosudio troškove krivičnog postupka oštećenoj iako je okrivljena oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ. Branilac ističe da je prilikom donošenja prvostepene presude u delu koji se odnosi na troškove postupka, sud zanemario činjenicu da je okrivljena oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet od strane branioca okrivljenih isključivo za navedeno krivično delo, a koji je presudom Vrhovnog suda usvojen i ožalbene presude ukinute u delu koji se odnosi na krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, pa su se samim tim troškovi pisanja zahteva za zaštitu zakonitosti mogli izdvojiti iz ukupnih troškova, a kako to sud nije učinio povredio je odredbu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 2. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, s tim što ne postoji obaveza suda da to mora da učini u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da sud na osnovu podataka u spisima predmeta nije mogao izdvojiti troškove krivičnog postupka koji su nastali u pogledu krivičnih dela zbog kojih je okrivljena BB oslobođena od optužbe, jer su sva krivična dela zbog kojih je protiv nje vođen postupak bila izvršena u isto vreme, na istom mestu i u sklopu istog događaja, kao i da je do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka vođen jedinstveni krivični postupak protiv okrivljene BB i okrivljenog AA, pri čemu su se radnje branioca istovremeno odnosile na sva krivična dela, dakle da se radilo o jedinstvenoj odbrani, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljene ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud postupio suprotno odredbi člana 264. stav 2. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti u preostalom delu branilac okrivljenog ističe da je Viši sud u Čačku povredu odredbu člana 451. stav 1. ZKP jer prvostepenu presudu nije ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi okrivljenih, a koji se odnose na krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje su okrivljeni osuđeni, jer nije cenio navode žalbe u pogledu načina nanošenja telesne povrede privatnoj tužilji, niti navode žalbe koji se odnose na troškove postupka u pogledu sastava zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ na teret okrivljene BB koja je oslobođena optužbe za uvredu. Takođe branilac ističe i da sud nije cenio ni žalbene navode da je privatna tužilja prouzrokovala troškove postupka do 30.12.2024. godine, kada je optužba precizirana.

Kako povreda odredbe člana 451. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) i 2), 491. stav 1, 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković