Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Predragu Veljiću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 363/20 od 08.10.2020. godine, je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je postupio VJT u Beogradu kada je pravnosnažnim rešenjem odbio zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Veljića za naknadu troškova na ime nagrade za sastav troškovnika od 26.10.2018. godine i sastav podneska za ispravku rešenja, a po zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka od 23.09.2019. godine.

Odluka suda o odbijanju zahteva je pravilna, ali ne iz razloga navedenih u obrazloženjima pravnosnažnih rešenja.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se protiv okrivljenog AA krivični postupak vodio zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, te da mu je rešenjem VJT u Beogradu Kt 349/18 od 12.04.2018. godine, postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Predrag Veljić, koji branilac je na zapisniku o glavnom pretresu održanom pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu dana 25.09.2018. godine, razrešen te dužnosti i na glavni pretres je pristupio u svojstvu izabranog branioca. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 876/18 od 25.09.2018. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, kao i mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela. Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je plaćanja ostalih troškova krivičnog postupka, oslobođen.

Nakon pravnosnažnosti presude branilac okrivljenog, advokat Predrag Veljić, između ostalih, podneo je i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dana 23.09.2018. godine zahtev za naknadu nagrade i troškova koje je kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA imao, a koji zahtev je nazvao „troškovnik – račun br. 31/19“, u kome je tražio nagradu za sastav za isplatu troškova od 26.10.2018. godine i za sastav podneska od 18.03.2019. godine za ispravku rešenja, u iznosu od po 22.500,00 dinara tj. ukupno 45.000,00 dinara, od kog iznosa je zahtevao isplatu u visini od 50% tj. 22.500,00 dinara.

Odlučujući o navedenom zahtevu, VJT u Beogradu je isti odbio sa obrazloženjem da navedeni podnesci ne predstavljaju dokaznu radnju usmerenu na odbranu okrivljenog, koji stav je zauzet i u rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu, kojim je kao neosnovana odbijena žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i činjenicu da je branilac okrivljenog, advokat Predrag Veljić dana 25.09.2018. godine, razrešen dužnosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, dakle pre sastavljanja podnesaka za čiji sastav podnetim „troškovnikom“ traži isplatu nagrade, i da je na glavni pretres održan istoga dana pristupio u svojstvu izabranog branioca okrivljenog AA, po punomoćju priloženom u spisima, a ne branioca po službenoj dužnosti, te da u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci odnosno nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ocenio neosnovanim.

Pored toga, advokatu Predragu Veljiću, rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K 876/18 od 30.10.2018. godine, priznati su troškovi krivičnog postupka koje je kao branilac po službenoj dužnosti ovog okrivljenog imao tokom predmetnog krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 16.500,00 dinara i u konkretnom slučaju ne postoji zakonska mogućnost da nužni izdaci odnosno nagrada istog advokata, u svojstvu izabranog branioca okrivljenog AA, budu isplaćeni iz budžetskih sredstava suda.

To, što razlozi za ovakvu odluku dati u obrazloženjima pravnosnažnih rešenja nisu pravilni nije od uticaja na odluku Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca jer se zahtevom i ne ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, za napomenuti je da je pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku, okrivljeni obavezan na plaćanje sudskog paušala, dok je plaćanja ostalih troškova krivičnog postupka oslobođen, ali da tom presudom, shodno članu 262. stav 1. ZKP nije odlučeno ko će snositi troškove krivičnog postupka i kolika je njihova visina, niti je shodno stavu 2. istog člana, određeno da će posebno rešenje o visini troškova sud doneti naknadno.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, pa kako se u razlozima podnetog zahteva Republičkog javnog tužioca ne ukazuje na prethodno navedeno, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, već se ta povreda decidno obrazlaže navodima, da je nepravilan zaključak sadržan u pobijanim rešenjima jer se u konkretnom slučaju radi o ostalim podnescima, za čiji sastav „braniocu po službenoj dužnosti“ pripada nagrada, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                  Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić