Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.656/23 od 28.05.2025.godine ispravljena je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K. br.656/23 od 31.03.2025. godine, tako što se u obrazloženju presude na 19. strani u poslednjem redu briše „VV“, i u drugom redu na 20. strani brišu reči : „ iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ“ , i „ VV“ a sada upisuje „, iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ“, i „ AA“, dok je u ostalom delu presuda ostala neizmenjena. U drugom stavu je navedeno da ovo rešenje predstavlja sastavni deo presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 396/25 od 28.08.2025. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Branimira Jeremića, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K.br. 656/23 od 31.03.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem K.br.656/23 od 28.05.2025. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, okrivljenog AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno na zadržavanju u periodu od 19.02.2023. godine do 21.02.2023. godine, i istovremeno odredio da će se ona izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom delu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Željko Simić, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2., 16. stav 2., 3. i 4., 395., 424. stav 1. tačka 1), 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), 451. i 457. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Branimir Jeremić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u obrazloženju presude prvostepeni sud samo rukovodio time da je okrivljeni mogao da uoči zaustavljeno vozilo na 300 metara, bez navoda kada je mogao da uoči da je za 0,5 metara na desnoj traci puta a ostalim delom na zaustavnoj traci i to otkloni tako što će se kretati više ulevo od desne ivice puta i izbegne kontakt sa zaustavljenim vozilom, čime ne bi došlo do kontakta sa pešakom na desnoj saobraćajnoj traci autoputa. Sud se uopšte nije bavio činjenicom kada je i da li je pre kontakta okrivljeni mogao da uoči pešaka na autoputu i da preduzme bilo koju radnju da izbegne kontakt sa njim, te da li bi do kontakta krivicom okrivljenog došlo da nije bilo prethodnog kontakta između kamiona „Fiat” i „Daf. Po oceni branioca, na osnovu navoda u presudi je nejasno koje se od navedena dva vozila posle njihovog kontakta odbilo i udarilo u zaštitnu ogradu sa leve strane kolovozne trake a samim tim i udarilo u pešaka na desnoj saobraćajnoj traci, a drugostepeni sud je napravio protivurečnost, jer je potvrdio prvostepenu presudu u delu da je vozilo „Daf” bilo zaustavljeno, dok je u drugostepenoj presudi navedeno da je bilo parkirano, a što su dve različite kategorije Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Branilac još ističe da je mogućnost kada je vozač „Fiata” mogao da uoči pešaka krucijalno pitanje, jer okrivljeni nema obavezu da očekuje pešaka na autoputu, te njegov propust počinje od trenutka od kada je mogao da izbegne kontakt, a u konkretnom slučaju je pešak iznenada izašao na autoput sa tamnog mesta, bez reflektujućeg prsluka na bliskom odstojanju od vozila okrivljenog, pa okrivljeni nije mogao da uoči pešaka i da sa njim izbegne kontakt. Međutim, navedena okolnost je od strane veštaka u nalazu i mišljenju ocenjena samo kao doprinos oštećenog nastanku saobraćajne nezgode, a isto tako veštak bio kontradiktoran, jer je u nalazu i mišljenju naveo da je propust okrivljenog uzročno povezan sa nastankom nezgode, da bi na glavnom pretresu naveo da nenošenje prsluka od strane oštećenog je uzročno vezan sa nastankom saobraćajne nezgode, pa je imajući sve navedeno u vidu pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, iz razloga što je izreka presude nerazumljiva, te su razlozi presude nejasni i protivurečni, jer se iz izreke presude ne može utvrditi da li je odstojanje ili rastojanje uzrok kontakta dva vozila a kasnije i pešaka, i zato što sud u izreci presude ne navodi da li je okrivljeni u vreme izvršenja dela bio uračunljiv. Branilac zatim ukazuje i na povredu zakona iz člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u izreci prvostepene presude nema činjenice koja predstavlja subjektivno obeležje krivičnog dela za koje okrivljeni oglašen krivim, kao i na povredu zakona iz člana 451. i 457. ZKP, iz razloga što drugostepeni sud potvrđuje prvostepenu presudu i pored nedostatka umišljaja i razloge svodi na to da da opis uračunljivosti sama za sebe predstavlja i subjektivni element krivičnog dela u smislu člana 22. KZ.

Zahtevom za zaštitu zakonisto je ukazano i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, iz razloga što je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, s obzirom da nije sa jednakom pažnjom i istim tretmanom dozvoljeno okrivljenom da dokaže činjenice da od trenutka kada je mogao da uoči zadnji levi migavac na vozilu „Daf“, nije mogao da zaustavi svoje vozilo ni usmeri ulevo, te ukazano na povrede člana 15. stav 2. i 16. stav 2., 3. i 4. ZKP, jer sud nije sa jednakom pažnjom utvrđivao činjenice koje terete i idu u prilog okrivljenom i zato što tokom postupka teret dokazivanja nije bio na tužiocu već na okrivljenom. Branilac je zatim istakao da je prvostepeni sud bez stvarnih i pravnih razloga odbio predlog odbrane da se obavi dopuna nalaza veštaka saobraćajne struke Nenada Milutinovića na okolnosti u kom delu je putničko vozilo, koje se kretalo ispred kamiona „Fiat Dukato”, zaklonilo vidik zadnjeg levog migavca vozila „Daf”, čime je ukazao na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 15. stav 2., 16. stav 2., 3. i 4., 395., 424. stav 1. tačka 1), 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), 440., 451. i 457. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Branimira Jeremića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković