U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radimile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Aleksandra Kneževića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 780/15 od 02.07.2018. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 292/18 od 02.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 27.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 780/15 od 02.07.2018. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 292/18 od 02.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 780/15 od 02.07.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Odlučujući o žalbama okrivljenog i njegovog branioca, Viši sud u Leskovcu je presudom Kž 292/18 od 02.10.2018. godine, odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog adv. Aleksandar Knežević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je odbrana okrivljenog zahtevala izuzeće sudija i predsednika Višeg suda u Leskovcu zbog sumnji u njihovu nepristrasnost, pri čemu je jedan od sudija čije je izuzeće traženo ... oštećene BB, ali kako branilac tvrdi „ujedno i svedok“ u ovom postupku.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle, ukoliko je reč o postojanju nekog od razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na sumnju u nepristrasnost sudija i predsednika Višeg suda u Leskovcu čije je izuzeće tražio, čime, dakle, ukazuje na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge propisane članom 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda oredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i da je prvostepeni sud prekoračio optužbu i u izreci prvostepene presude stvorio nedozvoljenu pravnu konstrukciju radnji izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret u dane 22.08., 24.08., 31.08. i 07.09.2015. godine, navodeći radnje izvršenja suprotno optužnim aktima i činjenicama utvrđenim u postupku i time suštinski i činjenično i pravno menja sadržinu navedenih optužnih akata na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, Osnovni javni tužilac u Leskovcu podneo je Osnovnom sudu u Leskovcu optužni predlog Kt 1552/15 od 30.11.2015. godine protiv okr. AA zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršeno u periodu od maja meseca 2015. do 24.08.2015. godine, a zatim je podnelo još jedan optužni predlog Kt 1962/15 od 13.04.2016. godine zbog istog krivičnog dela izvršenog u vremenskom periodu od 29.08. do 02.10.2015. godine, nakon čega je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu od 20.04.2016. godine spojeno postupanje po navedenim optužnim predlozima, a u toku glavnog pretresa OJT u Leskovcu je preciziralo radnju izvršenja iz optužnog predloga Kt 1962/15 utoliko što je izostavio deo radnje koji se odnosi na ulazak u elektronsku poštu oštećene dana 18., 24. i 29.09.2015. i 02.10.2015. godine.

Izreka prvostepene presude sadrži činjenični opis radnji okrivljenog upodobljen činjenicama utvrđenim tokom postupka, pri čemu su neke činjenice iz oba optužna predloga izostavljene a činjenični opis koji je sadržan u izreci prvostepene presude u potpunosti je saglasan sa optuženjem i ne izlazi iz okvira istog, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da su pobijane presude donete suprotno odredbama zakonika o krivičnom postupku jer su pribavljeni i izvedeni dokazi pribavljeni na nezakonit način i to nalaz i mišljenje veštaka Novice Vučića kao i transkripti razgovora između oštećene i okrivljenog koji su takđe pribavljeni na nezakonit način.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovni i u obrazloženju presude na strani četiri u četvrtom stavu, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Navodima da prvostepenom presudom nije na jasan nedvosmislen način utvrđen oblik vinosti okrivljenog jer je u izreci presude navedeno „da je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima“, kao i „pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje“ ali sud nije u izreci odredio da li je okrivljeni postupao sa umišljajem, odnosno da li je u konkretnom slučaju postupao sa direktnim odnosno eventualnim umišljajem, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo – član 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje (direktni umišljaj) ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao (eventualni umišljaj).

Izreka prvostepene presude sadrži opis umišljaja-da je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te je očigledno i jasno da je postupao sa direktnim umišljajem, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Najzad, branilac u zahtevu navodi da su pobijanim presudama povređene i odredbe člana 37. i 38. ZKP kao i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, a osim toga navodi da okrivljeni nije izgovorio uvredljive reči, da je on i moralno i emotivno privržen svom detetu da ima želju i volju da viđa dete, da ni prema oštećenoj a ni prema detetu nije primenio ni jedan oblik nasilnog ponašanja, da oštećena nije imala bilo kakvu duševnu niti psihološku reakciju na sve događaje u smislu da je bila uznemirena ili uplašena... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Međutim, povreda odredaba člana 37. i 38. ZKP, i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić