U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića i okrivljenog AA, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/2025 od 26.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

I ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/2025 od 26.08.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

II ODBACUJE SE, kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/2025 od 26.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/2025 od 26.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Ristić i okrivljeni AA lično označili su da zahteve za zaštitu zakonitosti podnose protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 363/2025 od 26.08.2025. godine zbog povrede zakona, ali iz obrazloženja zahteva proizlazi da se istima pobija i presuda Višeg suda u Nišu 10K br. 23/24 od 05.05.2025. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA nedozvoljen.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Ristić, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da većina dokaza na koje se sud poziva u obrazloženju presude spada u nezakonite dokaze ako se ima u vidu način na koji se do istih došlo. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je kritičnom prilikom izvršen pretres vozila okrivljenog, za koji pretres policijski službenici nisu imali ovlašćenja, a ne pregled vozila. Takođe, na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac ukazuje i navodima da je deo iskaza policijskog službenika BB koji je saslušan u svojstvu svedoka nezakonit dokaz u delu u kom se isti izjašnjavao o tome šta mu je okrivljeni rekao.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 2, stav šest i strani 3, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da odluka ima takve nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer je izreka odluke nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima odluke, te da nisu navedeni razlozi o odučnim činjenicama, a razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni, odnosno o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza pre svega iskaza policijskog službenika BB i odbrane okrivljenog, osporavajući postojanje umišljaja na strani okrivljenog.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno je da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Kako je, u konkretnom slučaju, okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, a ne preko branioca, to je njegov zahtev nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, doneo odluku kao u stavu I izreke, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković