Odlučujući, povodom izjavljenih žalbi, Vrhovni sud Srbije je presudom Kž1 349/07 od 10.05.2007. godine, po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Ivana Krstića tako što je krivično delo opisano u tački V.1. izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ, za koje delo je utvrdio kaznu zatvora od 13 godina, uzeo kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci za krivično delo iz tačke IX izreke presude i kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 5 meseci po presudi Opštinskog suda u Novom Sadu Kv 405/03 od 08.07.2003. godine, pa okr. Ivana Krstića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina sa uračunavanjem vremena u pritvoru i na izdržavanju kazne, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 81/10 od 07.12.2017. godine, zbog povrede zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04 ... 76/10) u vezi člana 48. stav 2. tačka 3. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije i člana 5. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači u pogledu primene zakona kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju u smislu odredbe člana 48. stav 2. tačka 3. KZ SRJ u vezi člana 5. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog, adv. Ivanu Vojvodiću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Čačku K 83/04 od 23.06.2006. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž1 349/07 od 10.05.2007. godine povređen zakon na štetu okr. Ivana Krstića - član 369. tačka 3. ZKP važećeg u vreme donošenja presuda, jer je kod odmeravanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Naime, Okružni sud u Čačku, je primenom odredaba člana 62. stav 1. i 60. stav 1. Krivičnog zakonika okrivljenog Ivana Krstića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, čime je postupio protivno odredbi člana 5. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da će se na učinioca krivičnog dela primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ukoliko je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. Nasuprot tome, sud je, prilikom primene odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne u navedenom trajanju za krivična dela u sticaju primenio opšte odredbe Krivičnog zakonika koji nije blaži po učinioca i time, na štetu okrivljenog povredio zakon.

Odredbom člana 48. stav 2. tačka 3. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela obuhvaćenih pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku K. 83/04 od 23.06.2006. godine, propisano je da će sud, ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za ta dela izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedinačno utvrđene kazne, ali ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 15 godina zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2. Krivičnog zakonika propisano je da će sud u istoj situaciji izreći jedinstvenu kaznu tako što će povisiti najtežu utvrđenu kaznu, s`tim da ista ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 20 godina zatvora.

Iz navedenog je jasno da je odredba člana 48. KZ SRJ blaža za okrivljenog u odnosu na odredbu člana 60. KZ, pa je u konkretnom slučaju, za krivična dela izvršena 19.03.2001. godine, kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju trebalo primeniti odredbe Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela. Kako je, sud, dakle, primenio krivični zakon koji se nije mogao primeniti, to je učinjena povreda odredbe člana 369. tačka 3. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Kako Vrhovni sud Srbije u žalbenom postupku nije otklonio navedenu povredu jer je prvostepenu presudu u odnosu na okr. Ivana Krstića preinačio samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela opisanog u tački V.1. izreke prvostepene presude i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina, to je ista povreda zakona učinjena i drugostepenom presudom.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažne presude Okružnog suda u Čačku K 83/04 od 23.06.2006. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije Kž1 349/07 od 10.05.2007. godine, samo u pogledu primene zakona kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju, te je, uzimajući kao utvrđene kazne zatvora po navedenim pravnosnažnim presudama, primenom odredbe člana 48. stav 2. tačka 3. KZ SRJ, okr. Ivana Krstića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.08.2001. do 26.02.2004. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 27.02.2004. godine pa nadalje i vreme do sada provedeno na izdržavanju kazne zatvora po navedenim presudama.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić