Istom presudom okrivljeni je obavezan da solidarno sa okrivljenom BB isplati sudu na ime troškova krivičnog postupka - veštačenja iznos od 24.000,00 dinara, te da plati sudu na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 913/17 od 04.09.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA i BB, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku 1K.br.140/16 od 18.04.2017. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA za krivično delo poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, a okrivljenu BB za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1 KZ, za koja su oglašeni krivim prvostepenom presudom, osudio na kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci, u koju se okrivljenom AA uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.02.2015. godine do 13.02.2015. godine, te je istovremeno odredio da će se kazne zatvora izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju i to okrivljeni AA uz primenu elektronskog nadzora, a okrivljena BB bez primene elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, pri čemu je sud okrivljenima kao pravilno utvrđene zadržao novčane kazne na koje su oni osuđeni prvostepenom presudom, dok su žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu, kao i u celosti žalba Osnovnog javnog tužioca u Čačku, odbijene kao neosnovane, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nebojša Ilić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Osnovnog suda u Čačku 1K.br.140/16 od 18.04.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 913/17 od 04.09.2017. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i predmet vrati postupajućem sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama pogrešno primenili član 35. KZ koji se odnosi na institut pomaganja u izvršenju krivičnog dela, jer se isti u konkretnom slučaju nije mogao primeniti. Naime, po stavu branioca, okrivljeni AA nikako ne bi mogao biti označen kao pomagač okrivljenoj BB u izvršenju krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer kod krivičnog dela poreska utaja radnju pomaganja čini lice koje izda, odnosno sačini fiktivni račun poreskom obvezniku sa ciljem da ovaj izbegne plaćanje poreza, a okrivljenom je optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret samo to da je doneo spornu poslovnu dokumentaciju okrivljenoj BB, pri čemu se radilo o dokumentaciji koju su sačinjavala lica koja su bila ovlašćena lica kod navedenih preduzeća, tako da bi okrivljeni AA mogao biti pomagač samo u odnosu na dokumentaciju sačinjenu od strane preduzeća DOO „VV“, čiji je bio vlasnik i samo u periodu dok je to bio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 35. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da se kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pomaganje je svaka radnja kojom se može doprineti izvršenju krivičnog dela, pri čemu se u odredbi člana 35. stav 2. KZ kao jedan od tipičnih načina na koji se može preduzeti pomaganje, između ostalog, navodi i stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu kojom je bliže određen pojam pomaganja kao oblika saučesništva, te imajući u vidu da je prema činjeničnom opisu krivičnog dela, utvrđenom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, po prethodnom dogovoru sa okrivljenom BB, istoj stavio na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnog dela, na taj način što je nabavio i predao joj lažnu dokumentaciju o navodnoj nabavci dobara i usluga preduzeća DOO „GG“ od više različitih preduzeća poimenično navedenih u izreci presude, u kojoj dokumentaciji je sadržan porez na dodatu vrednost po opštoj stopi u iznosu od 16.792,00 dinara, a koji je u poreskim prijavama podnetim Poreskoj upravi Čačak okrivljena BB nezakonito iskazala i iskoristila kao prethodni porez sa pravom na odbitak, čime je izbegla da utvrdi kao poresku obavezu i plati porez na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 16.577.965,86 dinara, to, po nalaženju ovoga suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni AA sa umišljajem pomogao okrivljenoj BB u izvršenju krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da se u njegovim radnjama stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35.KZ. Dakle, kako je sud pravilno pravno kvalifikovao krivično-pravne radnje okrivljenog AA, pravilno primenjujući u konkretnom slučaju odredbu člana 35. KZ, to se stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu ovog okrivljenog.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili nezakonitost u postupanju okrivljenog AA i to na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke koji je po stavu odbrane nepravilno cenio ispravnost, zakonitost i verodostojnost poslovnih isprava, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog kojima ističe da nižestepeni sudovi nisu dali razloge kojima obrazlažu primenu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost, te razloge za neprimenjivanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koji navodi po nalaženju ovoga suda predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a ovo stoga jer to nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Ilića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić