Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Marka Stojanovića u podnetom zahtevu ističe da je odluka suda kojom je odbijen zahtev branioca okrivljenog da se okrivljenom u postupku za izricanje jedinstvene kazne preinače u pogledu odluka o kazni presuda Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br. 3637/19 od 06.11.2019. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine nepravilna, obzirom da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi za preinačenje navedenih presuda u pogledu odluka o kazni i izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora, a koji uslovi su propisani odredbama člana 60. KZ i člana 552. ZKP. Naime, kako je u trenutku donošenja prema okrivljenom presude Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine u pravnom poretku egzistirala pravnosnažna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine (branilac u zahtevu pogrešno označava Drugog osnovnog suda u Beogradu) kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, a koja nije obuhvaćena jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 10 godina izrečenom okrivljenom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine, te kako izvršenje kazne zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca nije bilo zastarelo u trenutku donošenja presude Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine, to su, po stavu branioca, nižestepeni sudovi ispunjenost uslova za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne, shodno odredbi člana 552. tačka 1) ZKP, morali da cene u odnosu na vremenski trenutak donošenja presude Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine kojom nije obuhvaćena navedena kazna zatvora, a morala je biti, a ne u odnosu na trenutak kada se odlučuje o zahtevu branioca okrivljenog za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora, pri čemu je apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca nastupila tek nakon započinjanja njenog izdržavanja od strane okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Marka Stojanovića - advokata Predraga Stefanovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.2764/20 od 25.08.2020. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepene presude Kž1 838/20 od 12.10.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim nižestepenim presudama nisu povređene odredbe člana 60. KZ i člana 552. ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za preinačenje u pogledu odluka o kazni pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine i izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora i to usled nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja kazne zatvora izrečene presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine pre trenutka podnošenja od strane branioca okrivljenog zahteva za preinačenje napred navedenih pravnosnažnih presuda dana 06.07.2020. godine. Naime, suprotno stavu branioca okrivljenog, okolnost da li je ili ne nastupila zastarelost izvršenja kazne izrečene presudom čije se preinačenje traži sud ceni u trenutku podnošenja zahteva za njeno preinačenje, a što je sud u konkretnom slučaju pravilno cenio i utvrdio da je izvršenje kazne zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca izrečene okrivljenom pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine zastarelo dana 30.05.2020. godine, dakle pre podnošenja od strane branioca okrivljenog zahteva za njeno preinačenje.

Pored toga, kako se, shodno odredbi člana 552. ZKP, postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće isključivo na zahtev javnog tužioca ili okrivljenog i njegovog branioca, te kako iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni u prethodno podnetom zahtevu od 17.09.2019. godine koji je preciziran dana 04.10.2019. godine nije tražio preinačenje u pogledu odluke o kazni presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine, a u vezi kog njegovog zahteva je odlučeno presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine, to samim tim sud, odlučujući o podnetom zahtevu okrivljenog, nije mogao da sam po službenoj dužnosti preinači u pogledu odluke o kazni navedenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3850/10, Kv.br.3637/19 od 06.11.2019. godine, a kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, zbog čega je u konkretnom slučaju bez ikakvog značaja činjenica da u trenutku donošenja navedene presude Višeg suda u Beogradu nije nastupila zastarelost izvršenja kazne po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.4220/13 od 25.11.2013. godine.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Stojanovića - advokata Predraga Stefanovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić