Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da, kako je odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano da se privatna tužba podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je privatni tužilac saznao za krivično delo i osumnjičenog, a koji rok se, po stavu branioca, odnosi i na sve eventualne izmene i dopune činjeničnih navoda privatne tužbe, te kako je privatni tužilac izmenu činjeničnog opisa privatne tužbe u pogledu izgovorenih reči „šloser“ i „niko i ništa“ od strane okrivljenog upućenih njemu, izvršio nakon proteka zakonom propisanog roka od tri meseca - na glavnom pretresu održanom dana 27.03.2020. godine, to je, po stavu branioca nakon 23.04.2018. godine, kada je istekao zakonski rok od tri meseca, privatni tužilac bio prekludiran. U toj situaciji, po stavu branioca, sud je morao da donese presudu kojom se optužba odbija u odnosu na predmetno krivično delo počinjeno izgovaranjem reči „šloser“ i „niko i ništa“ jer je u odnosu na ove reči krivični postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca. Ovim navodima branioca okrivljenog se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer se suštinski ukazuje da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga što izmena optužnog akta nije vezana za rok iz člana 65. stav 2. KZ, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, već privatni tužilac može, shodno odredbi člana 409. ZKP koja se primenjuje i u skraćenom postupku, da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa i to tako što privatna tužba može biti izmenjena izostavljanjem, dodavanjem i promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela, pri čemu je sud vezan za činjenični opis dela, a ne i za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela (član 420. ZKP). Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac BB, odnosno njegov punomoćnik - advokat Miloš Garić, u zakonskom roku podneo privatnu krivičnu tužbu koja u opisu radnje izvršenja, sadrži sve elemente krivičnog dela uvreda koje je okrivljenom stavljeno na teret, a da je na glavnom pretresu održanom dana 13.02.2020. godine precizirao privatnu tužbu u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela, a na šta je zakonom ovlašćen, to se ova izmena privatne tužbe izvršena dana 13.02.2020. godine ne može smatrati neblagovremenom, kako to branilac okrivljenog neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Stoga sud, odlučivanjem po preciziranoj privatnoj tužbi privatnog tužioca od 13.02.2020. godine, u konkretnom slučaju nije povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da prisutni svedoci nisu mogli čuti sve reči koje su okrivljeni i privatni tužilac uputili jedan drugom, tako da je nejasno kako je sud na osnovu toga što neko nešto nije čuo, zaključuje da je ipak čuo, na koji način branilac okrivljenog suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je obrazloženje drugostepene presude nejasno i paušalno, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne ocene dokaza i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jovanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić