Istom presudom oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela od okrivljenog Saše Bojkovića u visini od 4.950 evra, 2.500 USA i 397.000,00 dinara, a od okrivljenog AA u visini od 500 evra.

Navedenom presudom obavezani su okrivljeni da naknade paušalne troškove krivičnog postupka i to okrivljeni Saša Bojković u visini od 50.000,00 dinara, a okrivljeni AA u visini od 25.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude i pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 196/23 od 16.05.2023. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 79/17 od 07.04.2022. godine u odnosu na okrivljene Sašu Bojkovića i AA u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu ovim okrivljenima prethodno utvrdio pojedinačne kazne za krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim i to okrivljenom Saši Bojkoviću za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ iz tačke 1. izreke prvostepene presude kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, za pet krivičnih dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ iz tačke 2, 3, 4, 5. i 7. izreke prvostepene presude kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i za krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 5. u vezi stava 3. KZ iz tačke 6. izreke prvostepene presude kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, a okrivljenom AA za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 1. u vezi člana 34. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, pa ih je osudio na jedinstvene kazne zatvora i to okrivljenog Sašu Bojkovića u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.12.2014. godine do 16.03.2015. godine, a okrivljenog AA u trajanju od 8 meseci, dok su žalbe branilaca okrivljenog Saše Bojkovića, advokata Miloša Vučkovića i branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Belić odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu K 79/17 od 07.04.2022. godine u nepreinačenom delu, u odnosu na okrivljene Sašu Bojkovića i AA, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Jasmina Belić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ i trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 1. KZ, pod tačkom 1. i 5. izreke prvostepene presude, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu;

- branilac okrivljenog Saše Bojkovića, advokat Miloš Vučković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i oslobodi okrivljenog u pogledu krivično pravne odgovornosti za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Belić je neosnovan;

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Bojkovića, advokata Miloša Vučkovića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju samo na jednom dokazu – zapisniku o saslušanju okrivljenog pred VJT u Beogradu od 22.12.2014. godine, a s obzirom da je odbrana tokom ovog krivičnog postupka ukazivala na nezakonitost ovog dokaza, nižestepeni sudovi su dali usko tumačenje okolnosti pod kojima je dat taj iskaz okrivljenog, oslanjajući se na formalizam više nego na suštinska prava okrivljenog u skladu sa ZKP-om. Naime, pripadnici VBA su se okrivljenom obratili u martu 2014. godine, kada je započet pritisak na njega u kom pravcu treba da formira svoju izjavu protiv okrivljenog Saše Bojkovića, a jedan od pripadnika VBA je bio BB, okrivljeni je bio odveden u prostorije VBA, ukazano mu je da mora pokazati vid „saradnje“, jer će u protivnom uslediti otkaz i pritvor i da mu oni „kroje sudbinu“. Prema navodima zahteva, okrivljeni je dana 22.12.2014. godine faktički lišen slobode u ranim jutarnjim časovima kada je došao na posao i zadržan do saslušanja koje je započeto u 12,50 časova, a da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za hapšenje u skladu sa članom 291. stav 1. ZKP, niti su postojali razlozi za pritvor, da je u zapisnik o saslušanju uneto da će se okrivljeni braniti sam, što je usledilo na sugestiju javnog tužioca da mu nije potrebna stručna odbrana, sve vreme saslušanja iza okrivljenog su se nalazila dva pripadnika VBA, a okrivljeni nije davao iskaz u nesmetanom izlaganju, nego je samo morao da potvrdno odgovara sa „da“ na već pripremljen tekst izjave koji mu je samo pročitan. Na navedeni način je zloupotrebljen institut hapšenja, jer nisu postojali razlozi za pritvor, a saslušanje okrivljenog je trebalo da se odvija u smislu člana 289. ZKP – pozivanjem okrivljenog, tim pre što je okrivljeni već od marta 2014. godine bio pod posebnom dokaznom radnjom tajnog nadzora komunikacije iz člana 166. ZKP. Iz svega navedenog proizilazi da ako nije formalno, onda jeste „faktički“ došlo do zadržavanja okrivljenog u smislu člana 74. tačka 3) ZKP, pa je došlo do zloupotrebe prava na odbranu tj. nije omogućena delotvorna odbrana okrivljenom. Iz navedenih razloga dokaz na kome se zasnivaju pravnosnažne presude – zapisnik o saslušanju okrivljenog AA pred Višim javnim tužiocem u Beogradu od 22.12.2014. godine predstavlja dokaz izveden u suprotnosti sa ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju uhapšenog AA KU 14/2446/3-8 od 22.12.2014. godine, sačinjen na osnovu člana 291. stav 1. ZKP i predat uhapšenom istog dana u 12,30 kada mu je predat i Obrazac o pravima i dužnostima uhapšenog lica iz člana 293. stav 1, 68. stav 1. tačka 1) do 4) i tačka 6) i člana 69. stav 1. i člana 70. ZKP, koje je uhapšeni AA svojeručno potpisao.

Iz spisa nadalje proizilazi, da je uhapšeni AA predat javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ognjenu Đuriću u prostorijama VBA u Beogradu ulica Birčaninova broj 5 dana 22.12.2014. godine u 12,45, kao i da je saslušanje uhapšenog obavljeno u prostorijama 1. Centra VBA u Beogradu, Birčaninova broj 5.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu KT 1725/14 od 22.12.2014. godine, proizilazi da je saslušanje započeto u 12,50 i završeno u 14,30, da je uhapšeni upozoren i poučen o svojim pravima u smislu člana 69, 68, 70. i 74. ZKP, a naročito da je poučen da ima pravo da svoj iskaz da u prisustvu branioca i da se uhapšeni izjasnio da branioca neće angažovati, da je obavešten šta mu je stavljeno na teret i o razlozima hapšenja, da je uhapšeni izjavio da je sve razumeo i da je u neometanom izlaganju izneo svoj iskaz, da je zapisnik pročitan, da na zapisnik nije bilo primedbi, da je zapisnik potpisan od strane okrivljenog AA

Iz svega navedenog, po nalaženju Vrhovnog suda proizilazi da je hapšenje i saslušanje okrivljenog AA pred Višim javnim tužilaštavom u Beogradu u svemu sprovedeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa se na ovako izvedenom dokazu presuda može zasnivati. Sa druge strane postojanja prethodne prisile na okrivljenog i osporavanje postojanje razloga za određivanje pritvora okrivljenom, na šta se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, po nalaženju Vrhovnog suda predstavlja činjenična pitanja koja ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je zahtev branioca okrivljenog u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u pogledu krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, izreka ne sadrži zakonska obeležja ovog krivičnog dela, jer da bi ovo delo postojalo mora se tačno znati koja ovlašćenja je imao okrivljeni Saša Bojković i da li radnja slanja upitnika predstavlja njegovu službenu radnju.

Odredbom člana 368. stav 1. KZ, propisano je da ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Odredbom člana 34. stav 1. KZ propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Iz tačke 1. izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da su okrivljeni Saša Bojković i AA u periodu od 03.06.2013. godine do aprila 2014. godine u Beogradu, u uračunljivom stanju i svesni zabranjenosti svoga dela i to okrivljeni Saša Bojković, kao službeno lice primio poklon, odnosno novac, da u okviru svog službenog položaja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, a okrivljeni AA učinio mu poklonu u vidu novčanih iznosa, pri čemu je okrivljeni Bojković u periodu od 22.12.2011. godine do 03.06.2013. godine, kada je bio načelnik Odeljenja uprave za ljudske resurse J-1 Generalštaba Vojske Srbije primio iznos od 800 evra u proleće 2012. godine od okrivljenog AA u restoranu „Steko“ kod Autokomande u Beogradu, da izdejstvuje zaposlenje VV, supruge okrivljenog AA u Vojnomedicinskoj akademiji, gde je ista konkurisala za radno mesto čistačice, s tim što okrivljeni Saša Bojković za primljeni navedeni novčani iznos nije tada izdejstvovao zaposlenje za nju, a navedeni novčani iznos je zadržao, nakon čega je okrivljeni Saša Bojković od 03.06.2013. godine, kao načelnik Odeljenja za personalne poslove, Uprave za kadrove, Sektora za ljudske resurse, Ministarstva odbrane u jesen 2013. godine u restoranu kod Autokomande, u koju je prethodno pozvao okrivljenog AA da dođe, saopštio okrivljenom AA da je raspisan interni konkurs za prijem pomoćnog radnika u kuhinji Vojne akademije, i zatražio je od okrivljenog AA iznos od još 650 evra, kako bi VV dobila posao na navedenom radnom mestu kroz postupak prijema civilnih lica na službu u Vojsci Srbije, bez javnog konkursa, pri čemu se VV na evidenciju lica zainteresovanih za zasnivanje radnog odnosa u MO u VS kao supruga vojnog lica prijavila, te mu je okrivljeni AA nekoliko dana nakon tog razgovora predao iznos od 650 evra u poslastičarnici na Trgu Republike u Beogradu, da bi zatim okrivljeni Saša Bojković dana 02.12.2013. godine preuzeo upitnike za bezbedonosnu proveru VV i GG i na dalji postupak u VBA poslao samo upitnik VV, iako je bio dužan da pošalje upitnik i za drugu kandidatkinju, a pod njegovim uticajem je komisija za prijem u radni odnos dana 10.02.2014. godine dala predlog da se za navedeno radno mesto u radni odnos primi VV, uprkos tome što je ona na ispitu iz hedonike imala ocenu 2,80, a kandidatkinja GG je imala višu ocenu tj. ocenu 4,00 i na taj način omogućio VV da dobije rešenje o radu na određeno vreme, o čemu je Uprava za kadrove SLJR MO RS dana 04.04.2014. godine donela rešenje o prijemu u službu na određeno vreme VV.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela, a naime da je okrivljeni AA sa umišljajem, u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svoga dela, službenom licu okrivljenom Saši Bojkoviću učinio poklon u vidu novca, da okrivljeni Saša Bojković u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti, pa je okrivljeni Saša Bojković od okrivljenog AA u proleće 2012. godine primio iznos od 800 evra da izdejstvuje zaposlenje supruge okrivljenog AA na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je ista konkurisala za radno mesto čistačice, ali zaposlenje nije izdejstvovao, a u jesen 2013. godine je okrivljeni Saša Bojković primio i iznos od 650 evra, da bi supruga AA dobila posao pomoćnog radnika Vojne akademije, nakon čega je preuzeo upitnike za bezbedonosnu proveru VV i GG i na dalji postupak u VBA poslao samo upitnik VV, iako je bio dužan da pošalje upitnik i za druge kandidatkinje, a pod njegovim uticajem Komisija za prijem u radni odnos je dana 10.02.2014. godine dala predlog da se za navedeno radno mesto u radni odnos primi VV, uprkos činjenici da je druga kandidatkinja imala bolje rezultate iz hedonike, nakon čega je VV i dobila rešenje o radu na određeno vreme. Imajući u vidu da izreka pobijane presude u tački 1. u pogledu okrivljenog AA sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. stav 1. KZ, u pogledu ovog krivičnog dela, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjena i u pogledu krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 1. KZ, jer nisu navedene radnje podstrekavanja učinjene od strane okrivljenog AA, niti je dat njihov zakonski opis, jer iz izreke proizilazi da je radnjom predaje novca, okrivljeni zapravo podstrekao okrivljenog Sašu Bojkovića na izvršenje krivičnog dela, a s obzirom da je predaja novca potrebna za postojanje krivičnog dela trgovina uticajem, ne može se istovremeno uzeti kao i radnja podstrekavanja. Branilac u zahtevu dalje navodi, da iako se radi o ovom krivičnom delu, okrivljeni AA je mogao biti oglašen krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 366. stav 2. KZ, u kom slučaju je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Odredbom člana 366. stav 1. KZ propisano je da ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist za sebe ili drugoga, neposredno ili preko trećeg lica, da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina, a stavom 2. istog člana propisano je da ko drugom neposredno ili preko trećeg lica obeća, ponudi, ili da poklon ili kakvu drugu korist da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, kazniće se zatvorom do 3 godine.

Iz tačke 5. izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da su okrivljeni Saša Bojković i AA u periodu od sredine 2013. i u toku 2014. godine u uračunljivom stanju sa umišljajem, svesni zabranjenosti svoga dela, okrivljeni Saša Bojković kao načelnik Odeljenja za personalne poslove, Uprave za kadrove, Sektora za ljudske resurse, Ministarstva odbrane u ulici Nemanjinoj primio nagradu za sebe da korišćenjem svog službenog položaja posreduje da se izvrši službena radnja obuhvaćena postupkom prevremenog penzionisanja okrivljenog DD..., tako što je radi uticaja na lica zadužena za odlučivanje o sposobnostima i personalnim rešenjima okrivljenog DD, koja se tiču njegovog prevremenog odlaska u penziju, na majora ĐĐ sa VMA dana 31.03.2014. godine navedenom svedoku rekao da „nakite nalaz“, zatim je predsednika više Vojno lekarske komisije EE pitao da utvrdi šta se dešava sa rešenjem za okrivljenog DD, a dana 25.06.2014. godine je načelniku Odeljenja za ljudske resurse Komande za obuku ŽŽ savetovao da navede u predlogu za penzionisanje okrivljenog DD da je imao povredu, da mu se nađe neko mesto u sistemu shodno njegovim sposobnostima, da ga „nagrde“ da je bio dugo na bolovanju zbog psihičkih problema i nestabilnosti u porodici, za šta je preko okrivljenog AA primio nagradu od trećeokrivljenog DD u novčanom iznosu od 3.000 evra, odnosno 350.000,00 dinara, na taj način što je okrivljeni DD okrivljenom AA dana 27.05.2013. godine predao iznos od 3.500 evra odnosno oko 408.000,00 dinara, kojom prilikom su sačinili fiktivni ugovor o pozajmici, nakon čega je dva dana kasnije okrivljeni AA okrivljenom Saši Bojkoviću u restoranu koji se nalazi u blizini Autokomande predao iznos od 3.000 evra, kako bi isti uticao da se okrivljeni DD prevremeno penzioniše, pri čemu je okrivljeni AA novčani iznos od 500 evra, odnosno oko 58.000 dinara, od iznosa od 3.500 evra zadržao za sebe, a na ime nagrade povodom poznanstva sa okrivljenim Sašom Bojkovićem za postupak posredovanja u izvršenju gore navedenih službenih radnji, koje su trebale da obezbede prevremeno penzionisanje okrivljenog DD, pri čemu je okrivljeni DD u navedenom periodu u uračunljivom stanju sa umišljajem i svestan zabranjenosti svoga dela, sa umišljajem podstrekao na navedeni način okrivljenog Sašu Bojkovića na izvršenje opisanog krivičnog dela, dok je okrivljeni DD preko trećeg lica, odnosno okrivljenog AA dao nagradu okrivljenom Saši Bojkoviću u navedenom novčanom iznosu da korišćenjem svog službenog položaja posreduje da se izvrši navedena službena radnja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 1. u vezi člana 34. KZ za koju je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom, jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela u podstrekavanju. Po nalaženju Vrhovnog suda radnja podstrekavanja okrivljenog AA na izvršenje krivičnog dela od strane okrivljenog Saše Bojkovića sastoji se u davanju novca okrivljenom Saši Bojkoviću da ovaj okrivljeni, korišćenjem svog službenog položaja i uticaja posreduje da se izvrše radnje u cilju prevremenog penzionisanja okrivljenog DD. Bitan elemenat krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ ne predstavlja davanje novca, već primanje novca, ali davanje novca predstavlja radnju podstrekavanja na izvršenje ovog krivičnog dela, u smislu člana 34. KZ, za šta je okrivljeni AA i oglašen krivim. S obzirom da je okrivljeni Saša Bojković primio novac u njegovim radnjama se stiču bitni elementi krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, a s obzirom da ga je okrivljeni AA podstrekao na izvršenje tog krivičnog dela, pravilno su radnje okrivljenog AA kvalifikovane kao krivično delo trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 1. u vezi člana 34. KZ, a ne nekog drugog krivičnog dela.

Iz navedenih razloga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog Saše Bojkovića, advokat Miloš Vučković, navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog Saše Bojković kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da su u pogledu krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ izvedeni dokazi pogrešno ocenjeni i to iskaz okrivljenog AA dat u prethodnom postupku, koji je izmenjen na glavnom pretresu, kao i iskaz svedoka ZZ, iz koga proizilazi da je okrivljeni Saša Bojković pretio ovom svedoku, što ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela primanja mita za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Kako je dakle u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Bojković samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđenjeno činjenično stanje (član 440. ZKP), Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Bojkovića ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Bojkovića odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić