Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Dušan Filipović zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i tome u prilog navodi da izreka osuđujuće presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. Krivičnog zakonika, te da delo za koje se okrivljeni goni i za koje je osuđen nije krivično delo. Naime, u izreci osuđujuće krivične presude dati opis radnje izvršenja, po navodima branioca, ne predstavlja krivično delo uvreda izvršeno na štetu privatnog tužioca, s obzirom da se u napisanom tekstu nigde ne spominje ime privatnog tužioca, niti napisani tekst sadrži nameru omalovažavanja privatnog tužioca, već je sporni tekst privatni tužilac objavio sa razlogom odbrane prava i zaštite opravdanih interesa javnosti da bude upoznata sa činjenicama i dešavanjima u gradu u vezi sa kriznom situacijom u tom momentu. Branilac je ukazao da je izlaganje okrivljenog dato u odbrani prava i zaštiti opravdanih interesa, te kako se iz način izražavanja i drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja to je sud trebalo da primeni odredbu člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika (shodno kojoj se okrivljeni neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. člana 170. KZ) i uz to ukazao je i na član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji propisuje da lokalni funkcioneri, što je u konkretnom slučaju privatni tužilac, moraju trpeti viši stepen kritike, a što sud nije imao u vidu prilikom donošenja pobijanih presuda.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju drugostepene presude, na strani 4. pasus četiri, pet, šest i sedam dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Osim toga, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) i član 441. stav 4. ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim kako se dalje u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje istaknute povrede, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić