U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dabića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1474/2020 od 01.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 402/23 od 13.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.12.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dabića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1474/2020 od 01.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 402/23 od 13.09.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.1474/2020 od 01.02.2023. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja maloletnom oštećenom BB na udaljenosti manjoj od 100 metara i komunikacija sa maloletnim oštećenim u trajanju od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude.

Istom presudom maloletni oštećeni BB je upućen da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Osnovnom sudu u Novom Sadu u iznosima bliže označenim u izreci presude, kao i da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Okrivljeni je obavezan i da maloletnom oštećenom naknadi troškove krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka njegovog punomoćnika - advokata Dana Koraća, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 402/23 od 13.09.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dabića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1474/2020 od 01.02.2023. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Milan Dabić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 402/23 od 13.09.2023. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 152. i 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu se stavlja na teret ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i to na iskazu maloletnog oštećenog BB. Kao razlog nezakonitog pribavljanja iskaza maloletnog oštećenog BB, branilac okrivljenog ističe da je saslušanje maloletnog oštećenog obavljeno suprotno odredbi člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica kojom je predviđeno da ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. tog zakona saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, obzirom da je u ovom krivičnom postupku maloletni oštećeni saslušan i treći put, pri čemu je maloletni oštećeni u toku istražnog postupka saslušan dva puta u Centru za socijalni rad grada Novog Sada, a transkripti vezani za njegovo saslušanje u Centru su izdvojeni iz spisa predmeta jer nisu sačinjeni u skladu sa odredbama ZKP. Pored toga, po stavu branioca, nezakonit dokaz je i veštačenje koje je sprovedeno od strane veštaka Gordane Kovač Gavrilović i Svetlane Nikšić, s obzirom da isto proizilazi iz, po stavu branioca, nezakonito pribavljenog iskaza maloletnog oštećenog BB i faktički predstavlja „plod otrovnog drveta“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. U slučaju da se maloletno lice saslušava više od dva puta, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, na čiju povredu se poziva branilac okrivljenog, te da ovom zakonskom odredbom nije isključena mogućnost da maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom bude saslušano u krivičnom postupku u svojstvu svedoka više od dva puta, to stoga okolnost da je maloletni oštećeni BB u ovom krivičnom postupku saslušan treći put ne predstavlja povredu napred citirane zakonske odredbe, a kako to neosnovano smatra branilac okrivljenog, pa sledstveno tome i iskaz maloletnog oštećenog dat prilikom njegovog saslušanja dana 03.03.2022. godine, a koje saslušanje je obavljeno u skladu sa pravilima o ispitivanju posebno osetljivog svedoka shodno članu 104. ZKP i upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i sud je na istome mogao zasnovati pobijanu osuđujuđu presudu.

Nadalje, kako se, i po oceni ovoga suda, iskaz maloletnog oštećenog BB smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u kojima ističe da nezakonit dokaz predstavlja nalaz i mišljenje komisije veštaka Gordane Kovač Gavrilović, specijaliste medicinske psihologije i dr Svetlane Nikšić, specijaliste za psihijatriju od 05.06.2022. godine, jer je ovaj dokaz kao „plod otrovnog drveta“ proistekao iz, po stavu branioca, nezakonitog saslušanja maloletnog oštećenog BB.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz označava iskaz svedoka dr VV od 23.12.2022. godine, čije ispitivanje je na pripremnom ročištu predložio punomoćnik maloletnog oštećenog, isticanjem da navedeni lekar nije mogao biti ispitan u svojstvu svedoka u ovom postupku iz razloga jer je on u smislu odredbe člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP isključen od dužnosti svedočenja, pri čemu nije postojala izjava lica u čiju korist je ustanovljeno čuvanje tajne da se navedeni lekar oslobađa od te dužnosti, niti su u smislu stava 2. člana 93. ZKP okrivljeni ili njegov branilac stavili predlog da se ispita navedeni svedok.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Ovo sa razloga jer kako iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik maloletnog oštećenog BB - advokat Dane Korać na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 14.06.2021. godine predložio ispitivanje u svojstvu svedoka dr VV, to je shodno tome, po nalaženju ovoga suda, punomoćnik maloletnog oštećenog, zastupajući interese maloletnog oštećenog, u čiju korist je i ustanovljena dužnost čuvanja profesionalne tajne od strane dr VV, samim predlaganjem ispitivanja dr VV u svojstvu svedoka istog faktički oslobodio od te dužnosti i dr VV je mogao biti ispitan u svojstvu svedoka u ovom krivičnom postupku na glavnom pretresu održanom dana 23.12.2022. godine, pa se stoga ne može govoriti o nezakonito pribavljenom dokazu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, obzirom da u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude nije konkretizovano i precizirano mesto gde je krivično delo tačno izvršeno, te je nejasno i nerazumljivo da li je okrivljeni maloletnom oštećenom udario dva ili četiri šamara, kao i da li su krvni podlivi kod maloletnog oštećenog nastali usled udarca u butinu ili usled čupanja za kosu. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije u drugostepenoj presudi dao adekvatno obrazloženje zbog čega nije prihvatio žalbene navode odbrane kojima je drugostepenom sudu ukazano na to da je prvostepena presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i da postoje nelogičnosti u iskazu maloletnog oštećenog.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud bez obrazloženja svoje odluke odbio dokazni predlog odbrane da se pribave spisi Osnovnog suda u Novom Sadu P2 327/19, čime branilac ukazuje na nepravilnu primenu odredbe člana 395. ZKP od strane prvostepenog suda u toku glavnog pretresa. Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, isticanjem da maloletni oštećeni nije zastupan od strane punomoćnika koji štiti njegove interese, obzirom da je punomoćnika angažovala majka maloletnog oštećenog, a iz spisa predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P2 327/19 proizilazi da je maloletnom oštećenom rešenjem Centra za socijalni rad od 26.06.2023. godine postavljen kolizijski staratelj, a koji je po mišljenju odbrane dužan da postupa u svim predmetima gde se kao oštećeni pojavljuje maloletni BB. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je sud trebalo da prilikom odlučivanja uzme u obzir i sudsko-psihijatrijsko mišljenje za maloletnog oštećenog koje je izrađeno od strane prof. dr Svetlane Ivanović-Kovačević i doc. dr Valentine Šobot, koje je sudu dostavila odbrana, a iz koga proizilazi da ne postoje dokazi da je maloletni oštećeni ikada bio izložen nasilju od strane oca, a što je potvrdila i radnica Centra za socijalni rad GG, a branilac ukazuje i na po njemu pogrešnu ocenu od strane suda iskaza maloletnog oštećenog kao istinitog, a koji navodi branioca okrivljenog, kojima se po nalaženju ovoga suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 440. ZKP, te zbog povrede odredbe člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dabića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić