Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Stevana Jankovića, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Smederevu Kž1.br.109/25 od 20.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Jankovića, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Smederevu Kž1.br. 109/25 od 20.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 2K broj 85/23 od 27.11.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.01.2023. godine do 03.02.2023. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 03.02.2023. godine do 28.02.2023. godine, i istovremeno je određeno da će okrivljeni kaznu zatvora izdržati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, koja će trajati dok postoji potreba, ali ne duže od tri godine, a ukoliko se učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored lečenja nastane opasnost da ponovo učini krivično delo, tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, na način naveden u izreci prvostepene presude.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kž1.br. 109/25 od 20.06.2025. godine odbačena je kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Jankovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Smederevu 2K 85/23 od 27.11.2024. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Janković bez označavanja odluke protiv koje podnosi zahtev, ali iz sadržine zahteva proizlazi da istom pobija drugostepeno rešenje kojim je odbačena kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepeno rešenje ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim drugostepenim rešenjem učinjena povreda zakona u pogledu računanja rokova i povrede prava na odbranu okrivljenog, te da je učinjena povreda zakona iz člana 71. stav 1. tačka 5) ZKP kojom su regulisana prava branioca i odredba člana 72. stav 1. tačka 2) i 4) ZKP odnosno dužnosti branioca, osporavajući način na koji je drugostepeni sud izračunao rok i utvrdio da je podneta žalba branioca okrivljenog neblagovremena.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 71. stav 1. tačka 5) i člana 72. stav 1. tačka 2), 4) i 5) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković