Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 961/16 od 12.09.2016. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Ivana Petrovića, AA, VV, GG i DD, i povodom žalbi Višeg javnog tužioca u Kruševcu i žalbi branilaca okrivljenih ĐĐ, EE, BB i ŽŽ, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Kruševcu K 65/14 od 14.03.2016. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji – meri bezbednosti oduzimanja predmeta, tako što je Apelacioni sud na osnovu čl. 78, 79. stav 1. tačka 7), 87. i 231. stav 5. KZ, prema okrivljenom Ivanu Petroviću, zbog krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta, te odredio da se od okrivljenog Ivana Petrovića, oduzima novac u iznosu od 1.503.708,33 evra u protivvrednosti od 123.404.891,75 dinara i istog obavezao da navedeni iznos plati u korist budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu i žalbe branilaca okrivljenih ĐĐ, EE, BB i ŽŽ, i u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih Ivana Petrovića, AA, VV, GG i DD, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

-branioci okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokati Milinko Trifković i Srđan Milovanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, te odredi da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do konačne odluke povodom ovog vanrednog pravnog leka;

-branilac okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokat Rade Vujčić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. tač. 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, i preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe da su izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, te odredi da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do konačne odluke po vanrednom pravnom leku;

-branilac okrivljene BB, advokat Dragan Jelić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljenu BB oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenu BB.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda zahtevoma, našao:

Branioci okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokati Milinko Trifković i Srđan Milovanović, u zahtevu ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, pri čemu kao nezakonit dokaz označavaju presudu tada Opštinskog suda u Kruševcu K 445/05 od 14.11.2005. godine, kojom je okrivljeni Ivan Petrović oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 147. stav 1. KZ RS, ukazujući da navedena presuda ne može biti dokaz da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ , (za koje su oglašeni krivim u ovom krivičnom postupku) jer ista predstavlja samo dokaz da je okrivljeni Ivan Petrović, ranije izvršio krivično delo za koje je osuđen navedenom presudom, kao i na priznanju okrivljenog – odbrani datoj u istrazi u odnosu na krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ, jer je u pogledu navedenog krivičnog dela, javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja zbog zastarelosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva branilaca okrivljenih Ivana Petrovića i AA nisu osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, odredba člana 405. ZKP, omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, nižestepeni sud je čitanjem i upoznavanjem sa sadržinom pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kruševcu K 445/05 od 14.11.2015. godine donete u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, saglasno navedenoj procesnoj odredbi izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprave-pravnosnažne presude protiv okrivljenog Ivana Petrovića. Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud u dokaznom postupku, izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pritom, ovaj sud naglašava da, okolnost koje činjenice se izvođenjem takvog dokaza utvrđuju, spada u domen ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što nije zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju vođen jedinstven krivični postupak, u kome je okrivljenom Ivanu Petroviću, pored krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je osuđen pobijanim presudama, bilo stavljeno na teret između ostalog, i krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te da je u pogledu navednih krivičnih dela okrivljeni izneo jedinstvenu odbranu u kojoj se izjasnio o činjenicama i okolnostima koje ukazuju da imovina- novac, bliže označene u izreci pobijane pravnosnažne presude, potiče od protivpravnih radnji - uvoza i prodaje poljoprivredne mehanizacije, za koje nije imao zakonsko ovlašćenje. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je tokom postupka, a nakon iznošenja ovakve odbrane u istrazi, okrivljeni na glavnom pretresu negirao izvršenje navedenih krivičnih dela, te da je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja, između ostalog, i za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. KZ, ali zbog procesno-pravnih razloga, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za to krivično delo.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovako data odbrana okrivljenog u odnosu na navedena krivična dela, i to kako sama po sebi, tako i prema načinu pribavljanja, predstavlja dozvoljen dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati sudska presuda. Naime, odbrana okrivljenog predstavlja jedinstvenu celinu koju je sud cenio u sklopu ostalih izvedenih dokaza prilikom donošenja osuđujuće presude u odnosu na okrivljenog, a zbog krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Stoga, nema zakonskih razloga da se u smislu člana 84. ZKP, iz spisa predmeta izdvaja i ne koristi kao dokaz odbrana okrivljenog u delu u kome se isti izjašnjavao u odnosu na krivično delo iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branioci okrivljenih Ivana Petrovića i AA ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokat Rade Vujčić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon vezano za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, budući da se prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivima, već se eventualno u radnjama okrivljenih stiču elementi bića krivičnog dela nedozvoljena trgovina ili se pak može raditi jedino o produženom krivičnom delu pranje novca izvršenog od strane okrivljenog Ivana Petrovića.

Odredbom člana 231. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je kao najpovoljniji po okrivljene primenjen, propisano je između ostalog da krivično delo pranje novca čini i onaj ko stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od krivičnog dela, dok je stavom 2. tog člana propisano da ako iznos novca ili imovine iz stava 1. navedenog člana prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude (stav I izreke) jasno proizilazi da su okrivljeni Ivan Petrović i AA učestvovanjem u radnji izvršenja, zajednički izvršili krivično delo, tako što su stekli, držali i koristili imovinu preko 1.500.000,00 dinara, za koju su znali da je nezakonitog porekla, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, pa su stoga navodi branioca okrivljenih, advokata Radeta Vujčića kojima se ističe da se eventualno može samo raditi o krivičnom delu nedozvoljena trgovina ili jednom produženom krivičnom delu pranje novca izvršenog isključivo od strane okrivljenog Ivana Petrovića, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, i branilac okrivljene BB, advokat Dragan Jelić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je stavljeno na teret ovoj okrivljenoj, primenjen zakon koji se ne može primeniti, budući da je prema stavu branioca, nižestepeni sud morao da primeni odredbu člana 231. stav 5. KZ, koja posebno propisuje nehatno izvršenje ovog krivičnog dela.

Odredbom člana 35. KZ, propisano je da ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude (stav II) jasno proizilazi da je okrivljena BB, kritičnom prilikom umišljajno pomogla okrivljenima Ivanu Petroviću i AA da izvrše krivično delo iz stava I izreke (krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ), to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude ( stav II ), jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela pranje novca u pomaganju iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena, pa su stoga navodi branioca okrivljene, kojima se ističe da se može raditi samo o nehatnom obliku izvršenja navedenog krivičnog dela, propisanog stavom 5. člana 231. KZ, u konkretnom slučaju ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokat Rade Vujčić i branilac okrivljene BB, ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branioci okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokati Milinko Trifković i Srđan Milovanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu i to da su pobijane presude donete uz povredu člana 1. stav 1, člana 3, člana 15. stav 2. i 4, člana 16. stav 1, 4. i 5, člana 88. i člana 460. stav 1. ZKP.

Takođe, i branilac okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokat Rade Vujčić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 15. stav 2. i 3, člana 16. stav 1. i 5, člana 1. stav 1. i člana 460. stav 1, kao i člana 89. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokat Rade Vujčić, u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama, i to u pogledu odluke o izricanju mere bezbednosti oduzimanja predmeta, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju branilac vidi u tome što je „pogrešno primenjen zakon u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, gde se shodno primenjuju samo odredbe člana 4. stav 1. ZKP, člana 6. stav 1. i člana 467. stav 2. ZKP, dok se ostale odredbe ZKP ne mogu primeniti na postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, jer je postupak drugačije propisan u Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.“

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zapravo ukazuje da je nižestepeni sud pogrešno izrekao odluku o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, odnosno ukazuje da je povređen član 441. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljene BB, advokat Dragan Jelić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu člana 420. stav 2, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 428. stav 8. ZKP.

Branioci okrivljenog Ivana Petrovića i AA, advokati Milinko Trifković i Srđan Milovanović, a takođe i advokat Rade Vujičić u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužba prekoračena, jer izvedeni dokazi ukazuju da se kompletan dokazni postupak protiv okrivljenih, isključivo odnosio na krivično delo nedozvoljena trgovina, u odnosu na koje je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja, zbog čega branioci smatraju da je time prekoračena optužba, bez obzira na to što je formalno predmet optuženja krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljenih iako formalno označavaju povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, suštinski osporavaju ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored svega napred navedenog, branioci okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokati Milinko Trifković i Srđan Milovanović, kao i branilac advokat Rade Vujčić, te branilac okrivljene BB, advokat Dragan Jelić, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti iznose sopstvene analize i ocene izvedenih dokaza, drugačije od onih koji su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, čime po oceni ovog suda, ukazuju da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 1. stav 1. člana 3, člana 15. stav 2, 3. i 4, člana 16. stav 1, 4. i 5, člana 88, člana 89, člana 420. stav 2, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 424. stav 1. tačka 1), člana 428. stav 8, člana 441. stav 2, člana 460. stav 1. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Ivana Petrovića i AA, advokata Milinka Trifkovića i Srđana Milovanovića, kao i advokata Radeta Vujčića, i branioca okrivljene BB, advokata Dragana Jelića, u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a u preostalom delu je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahteve odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić