U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milene Mraović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 5 K. br. 617/21 od 04.10.2022. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 56/23 od 18.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milene Mraović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 5 K. br. 617/21 od 04.10.2022. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 56/23 od 18.05.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 5 K. br. 617/21 od 04.10.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 56/23 od 18.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Smederevu 5 K. br. 617/21 od 04.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Milena Mraović, u smislu čana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovnu odluku, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je pobijanim presudama povređeno načelo „ne bis in idem“, odnosno došlo je do povrede zakona iz člana 4. ZKP, koji izričito propisuje da niko ne može biti gonjen za krivično delo, za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, s obzirom da je rešenjem Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje u Kovinu Pr. br. 688/17 od 21.12.2017. godine pravnosnažno obustavljen postupak protiv ovde okrivljenog, zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Po stavu Vrhovnog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je u vezi kritičnog događaja od 11.06.2017. godine protiv okrivljenog vođen prekršajni postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka broj 1-221-0057/17 od 27.06.2017. godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave Pančevo, PS Kovin zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koji je pravnosnažno okončan rešenjem Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje u Kovinu III- 24 Pr. br. 6880/17 od 21.12.2017. godine. Označenim rešenjem prekršajni postupak protiv okrivljenog AA je zbog navedenog prekršaja obustavljen, nakon što je ovlašćeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, uz obrazloženje da se u vezi istog događaja vodi predistražni postupak u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu br. Kt 672/17. Iz označenog rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenja u Kovinu proizlazi da je protiv okrivljenog AA pokrenut i vođen prekršajni postupak zbog sumnje da je dana 11.06.2017. godine oko 23,10 časova u ..., ulica ..., kod kućnog broja .., narušio javni red i mir na taj način što je posle rasprave sa svojom devojkom BB iz ... istu više puta zatvorenom šakom – pesnicom udarao po glavi i telu, a nakon toga joj rekao da klekne i moli ga da prekine da je bije, te kada je BB klekla, okrivljeni je istu više puta nogom udario – šutnuo u predelu glave.

Nasuprot tome, u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, a koje je okrivljenom stavljeno na teret u predmetnom krivičnom postupku, optužnim predlogom OJT u Smederevu Kto. br. 272/18 od 22.06.2018. godine, preciziranim dana 10.04.2019. godine i 04.07.2022. godine, navedeno je da je okrivljeni dana 11.06.2017. godine u ..., u ulici ... ispred kafane „VV“ u večernjim časova, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, vršenjem nasilja prema drugom, značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, pri čemu je nekom licu nanesena laka telesna povreda, na taj način što je oštećenu BB iz ... bacio na asfalt zato što nije htela da sa njim ide u kafanu „VV“, a kada je ista ustala i krenula kući, on ju je uhvatio za ruke, vukao za kosu, doveo je do travnjaka, udario više šamara, a potom joj zadao više udaraca pesnicom u predelu lica i tela, bacio je na travu, šutirao po celom telu i u predelu glave, a kada je ista pokušala da ustane, on je ponovo bacio na zemlju, govorio joj da kleči, da mora da ga poštuje, nanevši joj lake telesne povrede bliže opisane u izreci, nakon čega je izašlo više ljudi iz kafane, koji su im prišli i odvojili ga od oštećene, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju, nesporno je da su protiv okrivljenog AA povodom istog događaja, jedno vreme paralelno vođena dva postupka i to prekršajni, koji je pokrenut podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka MUP-a RS, PU Pančevo, PS Kovin od 27.06.2017. godine, a koji postupak je okončan donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu III-24 Pr. br. 6880/17 od 21.12.2017. godine, kojim je prema okrivljenom obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i krivični postupak, po optužnom predlogu OJT u Smederevu Kto br. 272/18 od 22.06.2018. godine, preciziranom na glavnim pretresima dana 10.04.2019. godine i 04.07.2022. godine, koji je okončan donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, kojim je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države, dok je u stavu 2. propisano da odredbe prethodnog stava ne sprečavaju ponovno otvaranje postupka u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom date države, ako postoje dokazi o novim ili novootkrivenim činjenicama, ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla da utiče na njegov ishod.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (odluka A. i B. protiv Norveške broj 24130/11 i 29758/11 od 15. septembra 2016. g.), Ustavni sud Republike Srbije u svojoj odluci Už – 3312/2016 od 05.04.2018. godine, postavio je kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizlazi iz istih činjenica predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1) da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u prekršajnom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna, 2) da li su dela zbog kojih se okrivljeni goni ista (idem), 3) da li je postojala dvostrukost postupka (bis), 4) da li su dva postupka dovoljno tesno povezana u sadržinskom i vremenskom pogledu, da mogu predstavljati jednu zaokruženu celinu, a u okviru kojeg je potrebno utvrditi sledeće kriterijume: da li su se u različitim postupcima ostvarile usklađene svrhe koje se međusobno nadopunjuju i čine jedan jedinstveni postupak, te se tim postupcima obuhvataju različiti aspekti protivpravnog ponašanja; da li je dualitet tih postupaka predvidljiva posledica istog osporavanog ponašanja; da li su ti postupci vođeni na način kako bi se što više izbeglo dupliranje u prikupljanju i oceni dokaza saradnjom između različitih nadležnih tela, te da li je kazna izrečena u postupku koji je prvi pravnosnažno okončan uzeta u obzir u postupku koji je kasnije pravnosnažno okončan.

Kod ispitivanja prvog uslova, za koji je potrebno utvrditi da li se konkretno prekršajni postupak odnosio na delo koje je po svojoj prirodi kažnjivo delo, što se utvrđuje primenom „merila Engel“, koja su postavljena u utvrđenoj sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (odluka Engel i drugi protiv Holandije od 08.06.1976. godine), Vrhovni sud je ocenio da je prekršajni postupak vođen za delo koje po svojoj prirodi i težini i svrsi zaprećene sankcije predstavlja kažnjivo delo.

U vezi drugog spornog pitanja – pitanja utvrđivanja identiteta dela, Vrhovni sud konstatuje da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koji je izvršen na način opisan u napred navedenom citiranom činjeničnom opisu iz rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu, dok je okrivljeni u krivičnom postupku osuđen zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je izvršeno na način opisan u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude Osnovnog suda u Smederevu 5 K. br. 617/21 od 04.10.2022. godine. Poređenjem činjeničnih opisa prekršaja i krivičnog dela zaključuje se da se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, kao i događaj opisan u navedenom rešenju Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu, s tim što postoji razlika u pogledu posledica izvršenja krivičnog dela i što opis prekršaja ne sadrži opis telesnih povreda oštećene BB.

Imaujući u vidu navedeno, Vrhovni sud je utvrdio da je predmet prekršajnog i krivičnog postupka bio jedan životni događaj, u kojem su se ostvarila obeležja dva različita delikta.

Ispitujući da li je postojala dvostrukost postupka, Vrhovni sud je utvrdio da je događaj za koji je rešenjem Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu III- 24 Pr. br. 6880/17 od 21.12.2017. godine, kojim je prema okrivljenom obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru stekao svojstvo res iudicata, pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka donošenjem pobijane drugostepene presude Višeg suda u Smederevu Kž1 56/23 od 18.05.2023. godine. Kod navedenih okolnosti Vrhovni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, postojala dvostrukost postupka.

Primenjujući poslednji kriterijum, odnosno ispitujući da li su dva postupka dovoljno tesno povezana u sadržinskom i vremenskom pogledu ili ta veza ne postoji, Vrhovni sud je našao da su oba postupka imala usklađene svrhe koje se međusobno dopunjuju i čine jedan jedinstveni postupak (prekršajna sankcija predstavlja reakciju na to što okrivljeni opisanom radnjom narušava javni red i mir i predstavlja sredstvo odvraćanja od nepridržavanja propisa kojima se štiti javni red i mir, dok krivična sankcija nije samo sredstvo odvraćanja, već ima i svrhu kažnjavanja za radnje koje nisu obuhvaćene radnjom prekršaja), kao i da je vođenje dva postupka uz mogućnost kumulativnog izricanja visine različitih kazni bilo predvidivo za okrivljenog. Osim toga, radnja izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim – vršenje nasilja prema drugom, imala je dve posledice - značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, pri čemu je jednom licu nanesena laka telesna povreda, a koje nisu bile predmet prekršajnog postupka, već čine obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te se u pogledu navedenih posledica ne može govoriti o povredi načela „ne bis in idem“, budući da iste nisu bile predmet prekršajnog postupka koji je vođen zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, gde je kao posledica jedino i isključivo propisano narušavanje javnog reda i mira.

Na ovom mestu Vrhovni sud posebno ukazuje, da su dva postupka imala komplementarnu svrhu kroz odgovor na različite aspekte ponašanja okrivljenog, a da je krivični postupak bio usmeren na teže delo, koje obuhvata dve posledice – značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, pri čemu je jednom licu nanesena laka telesna povreda. U konkretnom slučaju, okrivljeni je pobijanim presudama osuđen za krivično delo, koje sadrži činjenice za koje nije mogao biti oglašen odgovornim u prekršajnom postupku.

To dalje znači da, u konkretnom slučaju, posledica izvršenja prekršaja nije ista kao i posledica izvršenja krivičnog dela. Naime, u prekršaju kao posledica istog, stoji da je došlo do narušavanja javnog reda i mira, dok je posledica krivičnog dela značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira. Ovakav zakonski opis krivičnog dela, iako se služi neodređenim izrazima („značajnije“ i „teže“), polazi od toga da se kod krivičnog dela mora raditi o ponašanju, koje za razliku od istorodnog prekršaja ima ozbiljne posledice po spokojstvo građana ili javni red i mir i ove posledice, po svojoj suštini i intenzitetu, ne ulaze u biće prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Naime, u središtu krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ su činjenice u vezi sa vršenjem nasilja prema drugom, a koje je dovelo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana i težeg remećenja javnog reda i mira, pri čemu je nekom licu nanesena laka telesna povreda, a koja povreda upravo ukazuje da se krivičnim delom, u jednom širem smislu, osim javnog reda i mira, štite i lična prava – prava građana na spokojstvo u značajnom obimu.

U konkretnom slučaju, radi se o radnjama okrivljenog koje jesu u direktnoj i uzročnoj vezi sa nastupanjem posledica – značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, a koja posledice nisu ni bile obuhvaćene prekršajnim postupkom, već isključivo krivičnim postupkom.

Pored napred iznetog, Vrhovni sud ukazuje i na sledeće:

Prilikom donošenja ove presude, Vrhovni sud je imao u vidu stavove iznete u presudi Evropskog suda za ljudska prava Sabalić protiv Hrvatske, br. 50231/13 od 14.01.2021. godine. Razmatrajući stavove označene presude Evropskog suda za ljudska prava, Vrhovni sud nalazi da u prilog zaključku da, u konkretnom slučaju, nije došlo do povrede načela „ne bis in idem“, upravo govore i stavovi izneti u istoj.

Načelo pravne sigurnosti, koju pružaju citirane odredbe koje regulišu primenu načela „ne bis in idem“, u krivičnim stvarima nije apsolutno. Naime, prekršajni postupak protiv AA, niti je u skladu sa potrebnim standardima delotvornosti prema praksi ESLJP, niti je okončan u skladu sa propisima domaćeg zakonodavstva, obzirom da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne obustave prekršajnog postupka (Marguš protiv Hrvatske). Član 4. stav 2. Protokola broj 7. izričito je dozvolio državama ugovornicama da ponovo pokrenu postupak na štetu optuženog, ako je između ostalog, u ranijem postupku došlo do bitne povrede, kada mogu postojati de facto ili de jure prepreke za ponovno pokretanje postupka. Takva „bitna povreda“ se desila i u konkretnom slučaju, jer je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, suprotno članu 183. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 183. Zakona o prekršajima, propisano je: u stavu 1. da kad nadležni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka; u stavu 2. da kada zahtev sadrži podatke o tome da je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup, prekršajni sud će spise predmeta dostaviti nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva; u stavu 3. da će na način iz stava 2. ovog člana sud postupiti i kada u toku postupka sazna da se povodom istog događaja vodi krivični postupak ili postupak za privredni prestup.

Prekršajni sud je, suprotno citiranom članu Zakona o prekršajima, doneo rešenje o obustavi prekršajnog postupka, umesto da spise predmeta dostavi nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavesti podnosioca zahteva, obzirom da je da je povodom istog događaja protiv okrivljenog AA pokrenut krivični postupak, a kako je bio i obavešten od strane ovlašćenih službenih lica PS Kovin. Na opisani način, prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima.

Po stavu ESLJP mora postojati mogućnost za nacionalne vlasti da isprave navedene povrede člana 4. Protokola broj 7. na domaćem nivou, jer bi u suprotnom princip supsidijarnosti u mnogome izgubio svoju primenljivost. Po stavu Vrhovnog suda, a u situaciji kada je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, krivični sud (Osnovni sud u Smederevu) je uspeo da „ispravi“ spornu situaciju vođenjem postupka i donošenjem presude, kojom je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te su time ostvareni potrebni standardi delotvornosti prema praksi ESLJP.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povredu načela „ne bis in idem“.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, u obrazloženju zahteva u preostalom delu branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da između odbrane okrivljenog i iskaza oštećene i svedoka, kao i nalaza i mišljenja veštaka postoji očigledna nesaglasnost. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu dokaza – iskaza svedoka GG, DD, ĐĐ, EE i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama zasniva svoj stav da sud nije mogao sa sigurnošću utvrditi šta se tačno dogodilo kritičnom prilikom. Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. i 16. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju. Stoga je Vrhovni sud zahtev branioca, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić