Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 74. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i zbog povrede ljudskih prava okrivljene u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnaže presude odloži, obavesti ga o sednici veća, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Miroslav Todorović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede prava na odbranu propisane u članu 74. tačka 2) ZKP ističući da je u krivičnom postupku vođenom pred Višim sudom u Šapcu, u periodu od 26.06.2017. godine do 22.09.2021. godine, branilac okrivljene bio advokat Vladimir Terzić koji je protiv okrivljene podneo krivičnu prijavu PU Šabac od 24.06.2010. godine i u istom postupku bio punomoćnik oštećenih BB i VV i njihovih zadruga „GG“ i „DD“, što su okolnosti koje, u smislu člana 73. stav 3. tačka 3) ZKP, po sili zakona isključuju njegovu sposobnost da bude branilac.

Shodno navedenom, u zahtevu se ukazuje da su svi dokazi izvedeni na glavnim pretresima na kojima je okrivljenu zastupao advokat Vladimir Terzić nezakoniti dokazi koji su, u smislu člana 84. ZKP, morali biti izdvojeni iz spisa, što sud nije učinio već je suprotno „članu 406. stav 2. tačka 1) ZKP“, bez saglasnosti odbrane, izvršio uvid u iskaze svedoka oštećenih i sudskih veštaka, te je, zasnivajući presudu na njima, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju drugostepeni sud nije otklonio.

Iznete navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog sud, neosnovani su iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Višem javnom tužiocu u Šapcu krivičnu prijavu KU 88/10 protiv okrivljene AA i drugih, podneo PS Bogatić, pa ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je podnosilac krivične prijave u konkretnom slučaju bio advokat Vladimir Terzić.

Navodi zahteva da je u prvostepenom krivičnom postupku punomoćnik oštećenih bio advokat Vladimir Terzić, koji je u periodu od 26.06.2017. godine do 22.09.2021. godine u istom postupku bio i branilac okrivljene AA takođe ne stoje. Naime, tokom prvostepenog postupka punomoćnici oštećenih ZZ „GG“ ... i „DD“ doo ..., bili su advokati Miloš Mucić i advokat Radoslav Tadić. Izabrani branioci okrivljene AA u periodu od 26.06.2017. godine do 23.10.2017. godine bili su advokat Vladimir Terzić i advokat Biljana Đorđević, a nakon toga okrivljenoj je za branioca po službenoj dužnosti postavljen advokat Aleksandar Veselinović koji je dužnost obavljao do glavnog pretresa od 31.05.2018. godine, kada je okrivljena za branioce angažovala advokata Krstu Bobota i advokata Vićentija Darijevića. Advokatima Krsti Bobotu i Vićentiju Darijeviću okrivljena je otkazala punomoćje podneskom od 27.09.2019. godine dostavljajući sudu punomoćje za advokata Vladimira Terzića, koji je okrivljenu zastupao do 13.04.2021. godine, nakon čega je okrivljena za branioca angažovala advokata Miroslava Todorovića.

Iz navedenog proizilazi da je okrivljena AA tokom krivičnog postupku, u kom je zbog propisane kazne zatvora odbrana obavezna u smislu člana 74. stav 2. ZKP, sve vreme imala branioca, s tim da advokat Vladimir Terzić nije bio branilac okrivljene u periodu koji se navodi u zahtevu, već u periodu od 26.06.2017. godine do 23.10.2017. godine, a potom u periodu od 27.09.2019. godine do 13.04.2021. godine. Pri tome, advokat Vladimir Terzić nije bio punomoćnik oštećenih u istom postupku, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je u konkretnom slučaju okrivljenoj povređeno pravo na odbranu iz člana 74. stav 2. u vezi člana 73. stav 3. tačka 3) ZKP.

Prema stanju u spisima, sud se na glavnom pretresu od 07.10.2021. godine, na saglasan predlog stranaka, između ostalog, upoznao sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka saglasno zapisnicima o glavnim pretresima bliže označenim u spisima.

Dakle, sud je na glavnom pretresu, uz saglasnost stranaka, odredio izvođenje dokaza uvidom u zapisnike o glavnim pretresima na kojim su ispitani svedoci, u smislu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, na šta je bio ovlašćen, a ne u smislu „člana 406. stav 2. tačka 1) ZKP“, kako to branilac u zahtevu nepravilno navodi negirajući datu saglasnost za ovakvo izvođenje dokaza.

Prema tome, kako su iskazi svedoka izvedeni u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 2) ZKP, iako se sud na tu odredbu nije pozvao, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavljaju nezakonite dokaze, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je pogledu dela koje je predmet optužbe drugostepeni sud primenio zakon koji se nije mogao primeniti. Prema navodima zahteva, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, „je po svojoj sadržini i obimu“ potpuno različito od krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ koje je okrivljenoj optužbom stavljeno na teret, pa stoga nije bilo mesta pravnoj prekvalifikaciji koju je drugostepeni sud izvršio. Ovo tim pre, što okrivljena nije imala svojstvo odgovornog lica, pa se u njenim radnjama, po mišljenju branioca, ne stiču ni obeležja krivičnog dela iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. KZ niti krivičnog dela 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Izloženi navodi zahteva, kojima se pored označene povrede zakona ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nisu osnovani, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 5, u stavu trećem obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalim navodima zahteva branilac okrivljene se bavi dokazima koji po njegovoj oceni idu u prilog odbrani, a nisu izvedeni, i tako ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer navedena povreda zakona i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, zbog koje branilac podnosi zahtev, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Pored toga, ovaj sud nije razmatrao ni povredu ljudskih prava okrivljene zajemčenih Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, koje branilac u zahtevu navodi u smislu razloga iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, obzirom da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP jer branilac nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić