Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Bajića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Valjevu Sik.br. 21/25 od 28.08.2025. godine i Kv.Sik.br. 3/25 od 01.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Bajića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Valjevu Sik.br. 21/25 od 28.08.2025. godine i Kv.Sik.br. 3/25 od 01.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Sik.br. 21/25 od 28.08.2025. godine odbijena je molba osuđenog AA za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje osuđeno lice.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv.Sik.br. 3/25 od 01.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Bajića izjavljena protiv rešenja sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Valjevu Sik.br. 21/25 od 28.08.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Zoran Bajić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 15. i 16, člana 82, 83. stav 2. istog zakona, sa predlogom da Vrhovni sud pobijana rešenja preinači ili ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona, s obzirom da je okolnosti koje su nižestepeni sudovi cenili trebalo ponovo da ispituje sudija za izvršenje, najpre činjenicu da li postoji višestruka osuđivanost okrivljenog, a zatim i okolnosti koje su nastupile nakon pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna zatvora, s obzirom da je od vremena izvršenja dela proteklo skoro 8 godina u kom periodu okrivljeni nije imao problema sa zakonom, te očigledno nije sklon vršenju krivičnih dela, njegovo zdravstveno stanje i porodično stanje, kao i činjenicu da obezbeđuje egzistenciju za svoju porodicu. Samim tim, po navodima branioca, ponašanje okrivljenog nakon pravnosnažnosti presude ukazuje na to da će se i promenom načina izvršenja izrečene kazne u celosti ostvariti generalna i individualna prevencija, odnosno nema opasnosti od ponavljanja krivičnih dela, a kojim svim navodima branilac osporava razloge za donošenje pobijanih rešenja i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji ovako numerisana povreda zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio u ovom delu da zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković