Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 745/22 od 12.12.2022. godine, u stavu prvom, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Izeta Ajdanovića, ukinuta je presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 33/22 od 21.09.2022. godine samo u pogledu krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i, u tom delu, predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u stavu drugom, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru preinačena presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 33/22 od 21.09.2022. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog Izeta Ajdanovića, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.04.2022. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 33/22 od 21.09.2022. godine, potvrđena u odnosu na krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru K br. 33/22 od 21.09.2022. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 745/22 od 12.12.2022. godine u stavu drugom izreke, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Izeta Ajdanovića, advokat Esad Duljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da se pobijane presude u odnosu na krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ preinače i okrivljenom izrekne blaža kazna ili da se u odnosu na to delo pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se presuda zasniva na zapisniku službe sudske policije SRJ/RGB/2013/27713 od 08.10.2013. godine o saslušanju saizvršioca AA, zapisniku iste policije SRJ/RGB/2013/27713-105/WGUY od 09.10.2013. godine o saslušanju saizvršioca BB, zapisniku iste policije SRJ/RGB/2013-127-GLPA od 10.10.2013. godine o saslušanju saizvršioca VV, koja saslušanja su obavljena bez prisustva branioca, zbog čega se pobijane presude ne mogu zasnivati na tim dokazima.

Iz spisa predmeta proizilazi da su saizvršioci okrivljenog Izeta Ajdanovića, AA, BB i VV pravnosnažno oglašeni krivim za isti krivičnopravni događaj i osuđeni na kazne zatvora, presudom Okružnog suda sa sedištem u Gradu Luksemburgu LCRI23/15 od 18.05.2015. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda Velikog vojvodstva Luksemburga br. 8/16 od 23.03.2016. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da su AA, BB i VV saslušani od strane istražnog sudije Okružnog suda u Luksemburgu (zapisnici o saslušanju okrivljenih AA i BB br. 6972/13/CD od 09.10.2013. godine i 01.04.2014. godine i zapisnik o saslušanju okrivljenog VV br. 6972/13/ CD od 11.10.2013. godine i od 02.04.2014. godine), da su ovi saokrivljeni svoje iskaze dali u prisustvu branilaca, te da su u bitnom ponovili odbrane koje su dali pred organima policije, kao i da je prvostepena presuda zasnovana na tim iskazima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijane presude zasnivaju se na dokazima koji su izvedeni u skladu sa zakonom, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Izeta Ajdanovića kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Izeta Ajdanovića u zahtevu navodi da su presudama pravosudnih organa Velikog vojvodstva Luksemburg saopštuženi u ovom krivičnom postupku oglašeni krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 471. Krivičnog zakona Velikog vojvodstva Luksemburg za koje su i bili optuženi, pa kako je navedeno krivično delo propisano i našim zakonom, pravilnom primenom Krivičnog zakona okrivljenog Izeta Ajdanovića je trebalo osuditi za to krivično delo, što nije učinjeno, pa je pobijanim presudama na taj način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 206. stav 1. KZ propisano je da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njegovim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od 2 do 10 godina, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanašena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 15 godina.

Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni Izet Ajdanović oglašen krivim proizilazi da je u vreme i na mestu bliže opisano u toj izreci, po prethodnom dogovoru sa saizvršiocima BB, VV i AA, okrivljeni Izet Ajdanović upotrebom sile i pretnje da će neposredno napasti na život i telo oštećenih, oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi 1.500.000,00 dinara, kojom prilikom je neovlašćeno nosio vatreno oružje, tako što su sva četvorica okružila oštećene, i savladala njihov otpor i to stavljajući ruku preko usta GG a DD lisicama vezali ruke u kom trenutku je okrivljeni Izet Ajdanović preuzeo pištolj od AA i uputio pretnju oštećenom na nemačkom jeziku: „Otvori vrata, daj nam novac, tako se tebi i tvojoj porodici neće ništa desiti“, što je oštećeni i učinio... nakon čega je i ponovio pretnju... nakon čega je oštećeni, u pratnji između ostalih i okrivljenog Izeta Ajdanovića otišao do sefa koji je otvorio i okrivljenom Izetu Ajdanoviću predao sadržaj istog, za koje vreme su ostali učesnici čuvali oštećenu i dvoje maloletne dece koje su prekrili ćebetom radi lakšeg nadzora... nakon čega je Izet Ajdanović sa saizvršiocima iz kuće oduzeo i druge predmete za koje su smatrali da imaju materijalnu vrednost... nakon čega su svi oštećeni primorani zajedno sa troje maloletne dece da siđu u prizemlje gde su vezali lisicama DD za spravu za vežbanje... nakon čega je okrivljeni Izet Ajdanović naredio oštećenima da ostanu mirni, dodajući da će biti pod nadzorom, nakon čega su saizvršioci jedan po jedan napuštali kuću i udaljivali se sa lica mesta... i kojom prilikom je vrednost ukupno oduzetih stvari oko 18.032 evra, što je 2.010.876,77 dinara u dinarskoj protivvrednosti na dan formiranja srednjeg kursa za datum 06.03.2013. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni Izet Ajdanović, u sastavu grupe, zajedno sa saokrivljenim BB, VV i AA, upotrebio silu protiv oštećenih i uputio pretnje da će neposredno napasti na život i telo oštećenih, pri čemu je oduzeo tuđe pokretne stvari u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara u nameri da njihovim prisvajanjem sebi i drugima pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa se u radnjama ovog okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je pobijanim presudama oglašen krivim.

Iz navednih razloga, bez značaja je za koje krivično delo su saokrivljeni osuđeni od strane pravosudnih organa Velikog vojvodstva Luksemburga, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Izeta Ajdanovića kojima se ukazuje da je pobijanim presudama, na navedeni način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je prvostepeni sud kao otežavajuću okolnost cenio i ponašanje okrivljenog posle izvršenog krivičnog dela, da je napustio državu Luksemburg kako bi izbegao krivično gonjenje, a i da je posle izvršenja ovog krivičnog dela više puta osuđivan, ukazujući na sklonost okrivljenog ka vršenju krivičnih dela, što je u suprotnosti sa članom 54. stav 1. KZ, koji propisuje da se kazna odmerava uzimajući u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, a naročito raniji život učinioca. Prema navodima zahteva, okolnost da je okrivljeni nakon predmetnog krivičnog dela izvršio druga krivična dela ne može se uzeti kao otežavajuća, naročito iz razloga što okrivljenom nije bila odobrena viza za duži boravak pa njegovo napuštanje Luksemburga ne predstavlja bežanje okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. tačka 1) ZKP, koja ne prestavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, pa je podneti zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u delu u kome je odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić