Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 589/25 od 09.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu i branioca okrivljene AA, advokata Milene Janković, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljene AA, advokat Milena Janković, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede prava na odbranu iz člana 74. ZKP u vezi člana 438. ZKP i povrede odluke o krivičnoj sankciji iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane pravnosnažne odluke i donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenu, da se ne radi o krivičnom delu već o građanskopravnom odnosu ili ukine pobijene presude i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje uz „obavezna uputstva“ navedena u zahtevu i saglasno članu 488. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 74. ZKP u vezi člana 438. ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljene preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 74. ZKP u vezi člana 438. ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljene ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, ali iste obrazlaže ocenom dokaza i činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova tokom postupka, ističući da nevraćanje duga nije krivično delo, da oštećena nije tražila povraćaj duga niti je pokrenula parnični postupak, da nije postojalo „održavanje u zabludi oštećene“ od strane okrivljene preko vajber fotografija, da ništa od navedenog nije dokazano tokom postupka, da je sud trebalo da izvrši forenzičko veštačenje digitalnog traga – vajbera, da je sud trebalo da uraditi analizu građanskopravnog odnosa, iz koga proizlazi da se radilo o zajedničkoj gradnji i da nema prevarne namere. Pored toga branilac ističe da tokom postupka nije poštovano načelo zakonitosti, prezumpcije nevinosti i pravila o teretu dokazivanja, u smislu člana 2.,16., 18. i 84. ZKP, te da krivična odgovornost ne može biti zasnovana na pretpostavkama. Na opisani način, branilac okrivljene u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući svoje činjenične zaključke, suprotne onim utvrđenim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu odrebe člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, ali iste obrazlaže navodima da je krivična sankcija nesrazmerna i neosnovana represija prema okrivljenoj, na koji način ističe povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković