.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1365/2020
17.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Dragomira Milojevića, Milunke Cvetković i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. i 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K broj 108/19 od 07.02.2020. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br. 131/20 od 23.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2020. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K broj 108/19 od 07.02.2020. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br. 131/20 od 23.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi K broj 108/19 od 07.02.2020. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. i 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
Istom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećeni Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Novi Sad upućen je da imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.
Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezan je okrivljeni AA da plati sudski paušal u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti prvostepene presude i sav trošak krivičnog postupka i to Osnovnom javnom tužiocu u Kikindi iznos od 81.154,00 dinara, a Osnovnom sudu u Kikindi iznos od 41.320,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br. 131/20 od 23.06.2020. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA pa je presuda Osnovnog suda u Kikindi K broj 108/19 od 07.02.2020. godine preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni AA za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. i 1. Krivičnog zakonika osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ..., bez primene elektronskog nadzora, i određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova okrivljeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana a presuda Osnovnog suda u Kikindi K br. 108/19 od 07.02.2020. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 8), ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, a da odredi odlaganje izvršenja presude prema okrivljenom.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nalazu i mišljenju veštaka Maje Đurendić Brenesel i Jadranke Delić koja je zaposlena kod oštećenog Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine u Novom Sadu, a koje su u smislu člana 116. stav 2. ZKP morale biti izuzete, pa kako sud nije postupio na taj način pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Iz spisa predmeta proizilazi da je veštak Jadranka Delić zaposlena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, kao i da je u dokaznom postupku pročitan njen nalaz i mišljenje i usmeni iskaz, dok iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode izvršenjem krivičnog dela od strane okrivljenog AA pričinjena šteta tj. da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ima svojstvo oštećenog, u ovom krivičnom postupku.
Odredbom člana 116. stav 2. ZKP propisano je da razlog za izuzeće od dužnosti veštačenja (član 37. stav 1) postoji u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca.
Imajući u vidu da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u ovom krivičnom postupku oštećen, a da je veštak Jadranka Delić, na čijem nalazu i mišljenju i usmenom iskazu se zasnivaju pobijane presude, zaposlena kod oštećenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi propisani odredbom člana 116. stav 2. ZKP za obavezno izuzeće ovog veštaka od postupanja u ovom krivičnom postupku, a u smislu člana 37. stav 1. ZKP.
Međutim, pobijane presude zasnovane su, pored veštačenja i usmenog iskaza Jadranke Delić na nizu drugih dokaza i to: iskazu lovočuvara LU „Nova Crnja“, Zapisniku o uviđaju lica mesta od 02.03.2015. godine sa krim. tehničkom dokumentacijom, Zapisniku Ministarstva poljoprivrede – veterinarske inspekcije od 02.03.2015. godine, Zapisnku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Šumarsko lovne inspekcije od 02.03.2015. godine, Zapisniku veterinarske stanice Srpska Crnja d.o.o. „Jovin vet“ od 03.03.2015. godine, Zapisniku fitosanitarnog inspektora od 03.03.2015. godine, Zapisniku o uviđaju lica mesta događaja P.S. Nova Crnja od 04.03.2015. godine i izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta od 05.03.2015. godine, Zapisniku Ministarstva poljoprivrede i zaštitu životne sredine, Uprave za zaštitu bilja i fitosanitarne inspekcije, odsek Novi Sad od 04.03.2015. godine, računu STR „Komponent“ od 28.11.2014. godine, na ime AA, identifikacije analiziranog uzorka SP laboratorije AD Bečej od 04.03.2015. godine, Izveštaja o rezultatima toksikološke analize VMA centra za kontrolu trovanja od 16.06.2015. godine i 09.07.2015. godine, Izveštaja KC Vojvodine Centra za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku N. Sad od 27.03.2015. godine, veštačenja Maje Đurendić Brenesel, uz dopunu kao i na njenom usmenom iskazu i na nalazu i mišljenju stručnog saradnika Radomira Ratajca.
Imajući u vidu da se pobijane presude ne zasnivaju isključivo na nalazu i mišljenju veštaka Jadranke Delić i njenom usmenom iskazu, već se zasnivaju na nizu drugih dokaza, očigledno je da bi i bez veštačenja Jadranke Delić koja je morala biti izuzeta i njenog usmenog iskaza, bila donesena ista presuda, pa pobijane presude nisu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2 tačka 1 ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane Vrhovnog kasacionog suda, u ovom delu, ocenjen kao neosnovan.
Iz spisa predmeta proizilazi da je dr Maja Đurendić Brenesel zaposlena u Kliničkom centru Vojvodine, Centar za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku.
Imajući u vidu da veštak Maja Đurendić Brenesel nije zaposlena kod oštećenog u ovom krivičnom postupku – Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne postoje razlozi u smislu člana 116. stav 2. ZKP u vezi člana 37. stav 1. ZKP za obavezno izuzeće ovog veštaka, pa se na nalazu i usmenom iskazu ovog veštaka može zasnivati presuda prema odredbama ZKP, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2 tačka 1 ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni su kao neosnovani.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP koje su obrazložene na taj način što branilac okrivljenog AA osporava visinu utvrđene štete učinjene ovim krivičnim delom, i u vezi s tim postojanje zahteva ovlašćenog tužioca, i ukazuje na to da u ovom krivičnom postupku nije dokazano postojanje osnovne sumnje da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, obzirom da se ovakvim navodima osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se polemiše sa utvrđenjima u nalazu i mišljenju veštaka dr Maje Đurendić Brenesel obzirom da pogrešno i nepotpu neutvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer navedena povreda zakona nije obrazložena.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.
Zapisničar-savetnik,
Tatjana Milenković, s.r.
Predsednik veća-sudija,
Radmila Dragičević Dičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
