U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stefana Aćimovića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Aćimovića, advokata Ivice Vukovića i advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 5/25 od 10.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Aćimovića, advokata Ivice Vukovića i advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 5/25 od 10.09.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine okrivljeni Stefan Aćimović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ (u izreci presude pogrešno označeno člana 246 stav 2. KZ) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 13.11.2020. godine pa do 28.12.2020. godine.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge „kokain“ neto mase 119,88 grama upakovane u 1 PVC paket, a koja opojna droga će se po pravnosnažnosti presude uništiti. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Šapcu iznos od 186.522,00 dinara, a sudu iznos od 23.468,59 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan da snosi i ostale troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu 3K.44/24 od 03.10.2025. godine izvršena je ispravka presude Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine tako što se u izreci presude iza reči „čime je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246“ dodaje slovo „a“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 5/25 od 10.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i branilaca okrivljenog Stefana Aćimovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Stefana Aćimovića - advokat Ivica Vuković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 5/25 od 10.09.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači nižestepene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ga osuditi za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i blaže ga kazniti;

- branioci okrivljenog Stefana Aćimovića, advokati Goran Karadarević i Mihajlo Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi članova 16, 117. i 286. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude Višeg suda u Šapcu 3K.44/2024 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 5/25 od 10.09.2025. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog - advokati Goran Karadarević i Mihajlo Marković u podnetom zahtevu ističu da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku 03.2.11.6.1 broj 234-6-5030/20 od 13.11.2020. godine, a koji je kao nezakonito pribavljen dokaz sud trebalo da shodno odredbi člana 16. ZKP izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika o veštačenju, branioci ističu da je navedeni zapisnik pribavljen suprotno odredbama članova 117. i 286. ZKP, budući da je fizičko-hemijsko veštačenje pronađene supstance, izvršeno od strane policije samoinicijativno i to po zahtevu PU Šabac PS Loznica Odsek za suzbijanje kriminala broj KU.5528/20 od 13.11.2020. godine, a bez postojanja pisane naredbe za veštačenje izdate od strane javnog tužioca, pri čemu u konkretnom slučaju po stavu branilaca nije postojala opasnost od odlaganja, da bi dežurni javni tužilac (bez navođenja o kom se javnom tužiocu radi), dao usmenu naredbu za veštačenje, a osim toga od strane dežurnog javnog tužioca nije sačinjena obavezna službena beleška o izdavanju usmene naredbe shodno odredbi člana 117. stav 1. ZKP. Pored toga, branioci okrivljenog kao nezakonite dokaze označavaju i zapisnik o dopunskom veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku 03.6.5.6.1 broj 234-6-5030/2020-4 od 25.09.2023. godine i iskaz veštaka Gabrijele Anđić dat na glavnom pretresu, iz razloga jer su po braniocima ovi dokazi proistekli iz nezakonito pribavljenog zapisnika o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 13.11.2020. godine.

Branilac okrivljenog – advokat Ivica Vuković, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonito pribavljenom dokazu i to na zapisniku o izvršenom fizičko-hemijskom veštačenju NCKF Beograd 03.2.11.6.1 broj 234-6-5030/20 od 13.11.2020. godine. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika o izvršenom fizičko-hemijskom veštačenju, branilac ističe da je isti pribavljen suprotno članu 117. ZKP, budući da je pribavljen samo na osnovu zahteva policije, a bez naredbe javnog tužioca kao organa postupka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je nalaz i mišljenje veštaka Gabrijele Anđić - dipl.fiz.hem iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, koji se odnosi na fizičko-hemijsko veštačenje pronađene opojne droge, pribavljen na zakonit način i rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje veštačenje koja je izvršena u skladu sa odredbama ZKP koje se odnose na ovu dokaznu radnju, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini navedeni nalaz i mišljenje veštaka NCKF predstavlja zakoniti dokaz i na istom se može zasnivati presuda. Naime, kako je odredbom člana 117. stav 1. ZKP predviđeno da, ako postoji opasnost od odlaganja, da se veštačenje od strane organa postupka može i usmeno odrediti, te kako iz spisa predmeta proizilazi da je navedeno veštačenje određeno po službenoj dužnosti i to po usmenoj naredbi dežurnog javnog tužioca VJT u Šapcu, budući da iz zapisnika o veštačenju MUP-a RS DP UKP Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku 03.2.11.6.1 broj 234-6-5030/20 od 13.11.2020. godine proizilazi da je Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku od strane PU Šabac PS Loznica Odsek za suzbijanje kriminala dana 13.11.2020. godine dostavljen zahtev broj KU-5528/20 od 13.11.2020. godine, a na osnovu usmene naredbe dežurnog tužioca VJT u Šapcu, a kako je u konkretnom slučaju postojala opasnost od odlaganja, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branilaca okrivljenog - advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića kojima se ukazuje da je fizičko-hemijsko veštačenje pronađene supstance izvršeno od strane policije samoinicijativno, odnosno navodi branioca okrivljenog - Ivice Vukovića da je navedeno veštačenje izvršeno samo na osnovu zahteva policije, a bez naredbe javnog tužioca kao organa postupka. Po nalaženju Vrhovnog suda, nepravilna primena odredbe člana 117. stav 1. ZKP vezano za nesačinjavanje službene beleške od strane organa postupka, u konkretnom slučaju od strane dežurnog javnog tužioca VJT u Šapcu koji je u tom trenutku rukovodio postupkom, o određivanju veštačenja usmenom naredbom, nije od uticaja na zakonitost navedenog zapisnika o fizičko-hemijskom veštačenju NCKF od 13.11.2020. godine koji je kao dokaz pribavljen u predistražnom postupku, odnosno navedeno ne čini zapisnik o fizičko-hemijskom veštačenju a priori nezakonitim ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta, budući da zakonom nisu propisane posledice nepravilne primene ove zakonske odredbe u smislu kako se to ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog - advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića.

Nadalje, imajući u vidu da se, i po oceni ovoga suda, navedeni zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku 03.2.11.6.1 broj 234-6- 5030/20 od 13.11.2020. godine smatra zakonito pribavljenim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani i navodi zahteva branilaca okrivljenog - advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića u kojima ističu da nezakonite dokaze predstavljaju i zapisnik o dopunskom veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku 03.6.5.6.1 broj 234-6-5030/2020-4 od 25.09.2023. godine i iskaz veštaka Gabrijele Anđić - dipl.fiz.hem iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku dat na glavnom pretresu, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branilaca, nezakonito pribavljenog zapisnika o fizičko-hemijskom veštačenju NCKF od 13.11.2020. godine, pa se stoga ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Ostalim navodima vezanim za fizičko-hemijsko veštačenje pronađene opojne droge koje je obavljeno dana 13.11.2020. godine od strane veštaka Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Gabrijele Anđić - dipl.fiz.hem, a koji navodi su isticani u oba podneta zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog veštačenja, već se zapravo osporava samo navedeno veštačenje i nalaz i mišljenje koji je dat, te ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nije posebno razmatrao. Naime, u ovom delu zahteva branioci okrivljenog – advokati Goran Karadarević i Mihajlo Marković ističu da je navedeno veštačenje dato proizvoljno i da nije izvršeno u skladu sa pravilima struke, kao i da se zasniva na netačnim i lažnim činjenicama, pošto po braniocima u vreme veštačenja dana 13.11.2020. godine nisu ni vršene analize pronađene psihoaktivne supstance, već je samo uzet uzorak iste, a analiza je izvršena tek dana 03.12.2020. godine, a branilac okrivljenog – advokat Ivica Vuković u svojim navodima osporava da je psihoaktivna supstanca koja je kritičnom prilikom pronađena i oduzeta od okrivljenog ista ona psihoaktivna supstanca koja je veštačena, kao i da je veštačenje izvršeno dana 13.11.2020. godine imajući u vidu razlike u količini, načinu pakovanja i agregatnom stanju.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog - advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića u delu u kojem, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonito pribavljene dokaze označavaju potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i kriminalističko-tehničku dokumentaciju, isticanjem da su navedeni dokazi pribavljeni na osnovu nezakonito sprovedene radnje pregleda od strane policije okrivljenog Stefana Aćimovića lično i njegovog vozila, obzirom da policija nije u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP sačinila zapisnik ili službenu belešku o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom navedenog pregleda lica i vozila, kao i o predmetima koji su tom prilikom pronađeni i oduzeti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer su potvrda o privremeno oduzetim predmetima koja je sastavljena dana 12.11.2020. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP Uprava granične policije, Regionalni centar prema BiH, SGP Mali Zvornik pod KU brojem 28/20 i kriminalističko-tehnička fotodokumentacija MUP-a RS PU Šabac PS Mali Zvornik OKP Operativna forenzika broj KT.712-81/2020 od 12.11.2020. godine pribavljeni na zakonit način radnjama policijskih službenika na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP, odnosno rezultat su zakonito preduzete radnje pregleda putničkog motornog vozila kojim je kritičnom prilikom upravljao okrivljeni, a o kojem pregledu i predmetima koji su tom prilikom pronađeni i oduzeti je od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP Uprava granične policije Regionalni centar prema BIH Stanica granične policije Mali Zvornik dana 12.11.2020. godine sačinjena i službena beleška pod brojem 28-1-1393/20, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini navedeni dokazi predstavljaju zakonite dokaze i na istima se može zasnivati presuda, a potvrda o privremeno oduzetim predmetima je i rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta. Naime, navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je okrivljenom od koga su predmeti oduzeti, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP, te ista sadrži sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom Stefanu Aćimoviću od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, a navedenu potvrdu je bez primedbi svojeručno potpisao Stefan Aćimović. Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica MUP-a RS DP PU Šabac PS u Loznici Odsek za suzbijanje kriminala u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP sačinili službenu belešku broj KU-5528/20 od 13.11.2020. godine o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja radnji i mera u smislu člana 286. ZKP, kao i o predmetima koji su pronađeni i oduzeti, a vezano za izvršen pregled putničkog motornog vozila kojim je okrivljeni kritičnom prilikom upravljao i pronalazak predmetne opojne droge, pri čemu iz navedene službene beleške proizilazi da su ovlašćena službena lica policije nakon preduzimanja navedenih mera i radnji, u smislu člana 286. stav 4. ZKP, o tome obavestila nadležnog javnog tužioca.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Aćimovića su u ostalom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog– advokat Ivica Vuković u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je sud u konkretnom slučaju okrivljenog nepravilno oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, umesto da ga oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i time je povredio krivični zakon. Međutim, branilac u svojim daljim navodima kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama i to posebno nalaza i mišljenja veštaka dr Vladimira Jekića, specijaliste psihijatrije od 04.01.2022. godine, iznoseći pri tome sopstveni zaključak da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da se radi o velikoj količini opojne droge, već da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno držao opojnu drogu u manjoj količini za sopstvenu upotrebu i da je sud trebalo da prihvati njegovu odbranu, te branilac dalje ističe da je sud propustio da utvrdi količinu opojne droge u smesi koja je bila predmet veštačenja. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog – advokat Ivica Vuković u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja dozvoljen zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog – advokata Ivice Vukovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenog – advokati Goran Karadarević i Mihajlo Marković u podnetom zahtevu ističu i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude dao ocenu žalbenih navoda odbrane kojima je ukazano na nezakonitost izvedenih dokaza, a između ostalog i na nezakonitost zapisnika o veštačenju NCKF 03.2.11.6.1 broj 234-6-5030/20 od 13.11.2020. godine, a koji navodi branilaca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog – advokati Goran Karadarević i Mihajlo Marković u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti drugostepenu presudu pobijaju i zbog povrede odredbe člana 460. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima, to je Vrhovni sud zahtev ovih branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog – advokata Ivice Vukovića u kojima se kao nezakonit dokaz na kojem je sud zasnovao pobijanu osuđujuću presudu označava deo nalaza i mišljenja veštaka dr Vladimira Jekića, specijaliste psihijatrije od 04.01.2022. godine, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog nalaza i mišljenja, jer branilac ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji njegova nezakonitost, odnosno suprotno kojoj zakonskoj odredbi je navedeni dokaz nezakonito pribavljen i izveden, već se zapravo samo osporava dokazna snaga navedenog veštačenja, te ocena suda o prihvatljivosti navedenog nalaza i mišljenja i s tim u vezi pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, davanjem pri tome od strane branioca sopstvene ocene navedenog nalaza i mišljenja koja je u potpunosti drugačija od one date u pobijanim nižestepenim presudama, uz polemisanje sa razlozima i zaključcima koje je prvostepeni sud dao u obrazloženju svoje presude vezano za navedeno veštačenje, a što sve nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Ivice Vukovića nije posebno ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stefana Aćimovića, advokata Ivice Vukovića i advokata Gorana Karadarevića i Mihajla Markovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković