Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 47/19 od 31.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Somboru IIK-622/16 od 17.09.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene AA, advokat Branko Čičovački podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, s tim da odredi da se ponovni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično i okrivljenoj AA izrekne blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene, u zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše, u obrazloženju ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su nižestepenim odlukama učinjene povrede zakona na štetu okrivljene, jer je učinjena pogrešna konstatacija da je odredba člana 225. stav 1. i 2. istovetna odredbi člana 229. stav 1. KZ po bitnim elementima bića krivičnog dela, te je povređena zakonska odredba o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva - član 5. stav 1. KZ. Po stavu odbrane, pogrešan je stav nižestepenih sudova da je pozitivan propis člana 225. stav 1. i 2. KZ istovetan po bitnim elementima bića i zaprećenoj kazni sa elementima krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ, koji je brisan. Pored navedenog, branilac ističe i da je odredbom člana 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisan poreski period za koji se obračunava porez na dodatnu vrednost, predaje poreska prijava i plaća PDV i da oni mogu iznositi ili kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje u zavisnosti od visine ukupnog prometa koji poreski obveznik ostvario u prethodnih 12 meseci, te se ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, a što su nižestepeni sudovi učinili.

Iznete navode zahteva branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pobijanim presudama okrivljenu AA oglasili krivom zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005 ... 108/2014) koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenoj optužbom stavljeno na teret (11.12.2012. godine do 02.12.2013. godine,) za krivično delo poreska utaja primenjivala se odredba člana 229. KZ, kojom je u stavu 1. propisano da navedeno krivično delo čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedesethiljada dinara, a stavom 2. da, ako iznos obaveze iz stava 1. istog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/2016) koji je stupio na snagu 01.06.2018. godine, s tim da je odredba člana 27. tog zakona koja se odnosi na krivična dela protiv privrede (Glava dvadesetdruga), između ostalih i na krivično delo iz člana 229. KZ, stupila na snagu 01.03.2018. godine, propisano je krivično delo poreska utaja u članu 225. KZ. Prema odredbi člana 225. stav 1. KZ, navedeno krivično delo u osnovnom obliku čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara, a u stavu 2. da, ako iznos obaveze iz stava 1. istog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Prema navedenom, činjenica da je odredba člana 229. brisana ne dovodi do dekriminalizacije krivičnog dela poreska utaja, imajući u vidu odredbe člana 225. koja je u pozitivno zakonodavstvo uvedena Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/2016). Pri tome i za krivično delo iz člana 229. koje se primenjivalo do 28.02.2018. godine predviđena je kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana i za krivično delo iz člana 225. koje se primenjuje od 01.03.2018. godine predviđena je kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana kazna. Pri tome, svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 229. KZ i člana 225. KZ su istovetni.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je navode branioca kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenio kao neosnovane.

U vezi primene odredbe člana 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost i propisanih poreskih perioda na koje se obračunava, Vrhovni kasacioni sud, nalazi da se okrivljenoj AA ne stavlja na teret da je izbegla plaćanje PDV-a, već da je naložila da se obračun poreza i doprinosa na stvarno ostvarene neto zarade isplaćene licima koje su u korist naručioca usluge izvršavale očitavanje brojila kod potrošača električne energije sa područja nadležnosti Elektrodistrubucije Sombor vrši po zakonskim osnovicama propisanim za lica mlađa od 26 godina, koja su na redovnom školovanju i to konkretno na članove iste zadruge iako su te usluge u ovom periodu obavljala druga lica - starija od 26 godina, a za koja, stoga, važe i zakonom je propisan drugi kriterijum i veći je procenat pri obračunu poreza i doprinosa na neto zarade za ovakve poslove, a što je okrivljenoj bilo poznato, čime je oštetila budžet RS za iznos od 4.436.652,83 dinara, a što predstavlja razliku između sa jedne strane obračunatog i uplaćenog u konkretnom slučaju poreza i doprinosa na ovakve isplate i s druge strane iznosa poreza i doprinosa na neto zaradu koji je trebao biti obračunat u skladu sa zakonskim osnovicama za lica starija od 26 godina, a koje su te poslove stvarno i izvršila, a kako to stoji u izreci pravnosnažne presude. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju su u pitanju porezi i doprinosi na neto zarade, a ne porez na dodatu vrednost, te nema mesta primeni odredbe člana 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u pogledu vremenskog perioda obračuna poreza.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ocenjen je kao nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, branilac okrivljene u zahtevu numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu zakona branilac obrazlaže da je prvostepeni sud, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije za okrivljenu, uzeo u obzir kao otežavajuću okolnost raniju osuđivanost okrivljene. Međutim, prvostepenu odluku Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio dana 31.01.2019. godine, a istog dana je doneto rešenje Kv 629/1, u postupku sudske rehabilitacije pod brojem Kv 629/18 pred Osnovnim sudom u Somboru, kojim je utvrđeno da se osuđena AA smatra neosuđivanom. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima kojima se obrazlaže da ranija osuđivanost okrivljene nije mogla biti cenjena kao otežavajuća okolnost branilac okrivljene ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Pored navedenog branilac okrivljene AA navodi i da je u toku postupka povređena odredba člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, obzirom da branilac i okrivljena nisu prisustvovali sednici veća drugostepenog suda, pri čemu je branilac u žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu postavio zahtev drugostepenom sudu da bude obavešten o mestu i vremenu održavanja javnog dela sednice drugostepenog veća. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljene ukazuje na povredu zakona iz člana 447. ZKP.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i člana 447. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić